Ufotvorine

Jedna od priča o njoj...

Na početku novoga veka nazire se kraj. Kraj ove i ovakve civilizacije kakvu znamo, koliko god to stvarno ili nestvarno zvučalo. Nisu li drevne Maje, Asteci, Atlantiđani... Svi nestali u jeku najvećeg razvoja? Vreme koje je pred nama, pred vama... Ništa lepo ne donosi. Zagledan kroz nestvarno topao januar u ravnici, duž praznih njiva prošaranih belilom nalik onome koje je i moje kose posetilo, ne mogah da sakrijem jednu od bezbroj priča o ... Njoj.. O nama, o večnosti.... Znam da je hiljade priča ispričano, znam da se ljubav kovala u nebesa, ali takođe znam i da zaista niko nije voleo tako iskreno, tako snažno i neopisivo. I da voli i dalje, kao da je tek otkrivena radost ljubavi. Kako i ne voleti nekoga ko je oličenje dobrote i bezvremene lepote, lepote duše, te retke i tako vredne esencije života? U pogledu njenih kestenjastih očiju počinju i završavaju se sve moje knjige, putovanja, radosti...Obrazi njeni doslikani poljupcima kroz vreme, poput freski označavaju bezvremene prostore u kojima se srce topi od miline i tako lako se nalazi razlog postojanja i razlog boravka na planeti Zemlji.... Vrh njenog nosića (da, nosića, iako je već sa trideset i kusur godina) je svetionik u besanim noćima, u lutanjima, u preispitivanjima, čuvar granica razuma.... Kosa krije bajke nedosanjane i dosanjane, nežnosti nebrojene i priče čuva samo za ovog rumenog derana okićenog suncokretima... Kraj nje nebesa ušuškana, prizori iz najdivnijih snova putuju ovim tmurnim danima, čuvaju me u životu poput onih konopaca u ringu, gde svaki udarac sudbine slabo dejstvo ima, jer me kolorit odsjaja njenih uvek vrati na pozornicu, osveži radošću, pospe zvezdanim prahom i opet stavi među zvezde... Odmaknem li pogled, vidim da je to samo jedna mrvica u nepreglednoj slagalici života mog...

 Kako je lepo biti zaljubljen!!!