Ufotvorine

Jedan nikakav dan

Naiđu tako neki dani, kad kažem, o, žali Bože svega, bolje da je ovo vreme poklonio nekom drugom, nekome kome bi to vreme dobro došlo, ko bi znao da ga iskoristi. Ali to valjda tako mora. Da nema sivih, ne bi se raspoznavali dani u boji. Iz svih mogućih i nemogućih nosača zvuka i prenosnika informacija krevelje se predsednički kandidati, televizor brišem po ceo dan, med i mleko cure sa svih strana, srećom dolazi ponoć - izborno radovanje :) Posao manje-više isti danas, i uopšte... Dan se nekako nije 'primio'.... Očekivao sam da će godina malo bolje da krene, no videćemo kad prođe ovaj najduži mesec, kako je neko simpatično primetio, koji traje 40 i nešto dana... U takvim danima, izvlačim sa srca drage uspomene, sitnice, i svaki čas Nju nešto zapitkujem, samo da se odmorim u tom nežnom tonu Njenog glasa. Jer, naravno, samo ona da smisao danu... Njoj je dan izgleda bio malo bolji, pitam je i saznajem to. Ne znam, meni nikako da se zavrti taj ringišpil, ili su krivi vetrovi ravničarski, ili onaj severac što drema Bog zna gde, skupio je note ili mu nedostaju ledenice koje vise sa krovova da bi komponovao dobro poznate simfonije zimske... Ma i reči se nekako vrzmaju po glavi, nikako neki red da nađu. Znate već takve dane, kad poželite što pre da krenete put snova, želeći što pre da zaboravite jedan sivi, bezlični dan, dan koji ni po čemu nećete pamtiti...

Stvarno... Da mi nije Nje, pa ne znam... I onda onako sasvim 'slučajno' i 'ničim izazvano' :) poklonim joj još jednu, sasvim, sasvim običnu uspavanku...

Laku noć, želim vam mnogo lep(š)ih dana...


i nešto sasvim nevezano za prethodni tekst:

Znaš jednom će ovaj trenutak
kad sve prođe, kad minu godine
izbrisati sivo veče i ovaj kutak
i sanjive rime naše Vojvodine...

Jedared ćeš se samo onako upitati
da li se zvao Sava, ili se zvao Saša
kad kucnu neki daleki sati...
da l` prič'o je priče, il` pesme salaša?

I ko zna gde ćemo tada biti
kad starost počne oraJe da mlati
ali će ostati ove nežne niti
kojih ćemo se sa osmehom sećati

Nit' ko zna šta donose godine u nizu
da l` teći će reči kao iz česme
tek nekako slutim da biću ti blizu
kad uzmeš knjigu... da čitaš pesme!