Ufotvorine

Tek jedan list kalendara

Čovek se nekada mora zadovoljiti i sa ono malo što je uspeo u toku dana da uradi...

Znam jednom ovi dani...
belutke će lagano odneti niz reku
žutilom svenuće kraj kuće bršljani
zahladiće studom dani koji peku

Jednom će suton zadnji postati
zaći će sunce tiho iza plota
peskom će isteći poslednji sati
na satu mog nemirnog i teškog života..

sunce ce još pomalo potražiti kutke
po njivama našim već dobrano belim
zato baš sada nežne trenutke
razglednicom srca želim da podelim

Nedohvatno brzinom odlazi vreme
na drugu trećinu život ce preći
odneće vetrom sve one teme
i priče silne, što ti želim reći

Sad zalud Gospoda za još dana molim
zavesa dana i ovog će pasti
pa ni to draga, koliko te volim
nisam stigao ni mrvicu kasti...

Umesto pozdrava za večeras, poruka nepoznatom 'blogeru'  (tebi koja/koji) ovo čitaš:

Vazduh sladunjav, jesenji...čist
usnula ulica u postelji od trava
na grani poslednji uvenuli list...
pod jorgan planinom...najdraža spava..

Na nebu vedrom noćni pejsaži
bledunjav mesec na Fruškoj gori
ruka malenu ruku njenu trazi
da je povede ka magličastoj zori

Dalek je već dan i ulice što bruje
od njega prošlog, tek sećanja malo
odjek srca skoro i da se ne čuje
k`o da je na tren i ono stalo

Negde u dunavcu šarani se mreste
krune se lagano ponoćni sati...
Kakve sam noćas sanjao ceste
jednom ću ti kraj reke...ispričati...