Maslinasto-zelene priče IV deo

Published on 04/05,2008

Kasarna beše malena, da je pređeš celu za 15-ak minuta. Parkić ispred zgrade na ulazu (na IZLAZU!!), mala "pista" (slobodan prostor u krugu kasarne, omiljen oficirima za iživljavanje i sl.), bioskopska sala, garaže, kantina i restoran. A kraj kasarne... pruga... Nedaleko od kasarne, železnička stanica (pa naravno, neće biti aerodrom za vozove, i ja svašta pričam...). U gradu, prema popisu od godinu dana pre, odnos ženskog stanovništva prema muškom 12:1. Vozovi oko 13h načičkani srednjoškolkama, koje namerno skoro sve na prozoru, mašu i zezaju, viču "eheeej, vojskooo". Kao da nam nije bilo dovoljno muke još oko svega... Raj za vojsku. Ne za mene. Jao, zar sam baš uvek morao sve kontra...

Prolaziše vojnički dani, obuka je trajala... Kondiciju sam odličnu stvorio, ja onako okrugao, doterao liniju, a sprave za vežbanje, tzv. prepreke, kojih sam se užasavao, postaše moja omiljena zabava. K'o na filmu, kažem vam. Sad, je l' tragikomičnom ili komičnotragedičnom, ko ga zna...

Sva vojska u toplim učionicama, jedino moj vod na poligonu. Trči, juri...
I dođe vreme da se ide na prvi "teren". Uzbuđenje, neizvesnost, čekanje svakog dana da nas pod uzbunom (naravno, u vrisak zore) pokupe i odvedu Bog-te-pita kuda na teren. 3:58h, uzbuna. "Neprijatelj prelazi rijeku" :)) Iz sna probuđen, bunovan, dižem se naglo, kao i kolega koji je spavao na krevetu iznad mene. Osećam neku kratkotrajnu toplinu, ali ko će još misliti o tome. Metež, frka, jurnjava, ali, ruku na srce, bili smo dobri. Već smo u "pincgauerima" (vrsta vojnog vozila za prevoz vojnika, vrlo neudobno, tvrdo, drugim rečima) i čekamo da svane zora, u putu.

Niz moje lice ispod šlema, curi krv. Kako sam naglo ustao, zagrebao sam žicu ispod kreveta koleginog dušeka sa "gornjeg sprata". Evo imamo već jednog ranjenog, zezaju me... Baksuz sam, znam to i sam. Prva krv je pala za otadžbinu, prihvatam šalu...

Dolazimo na "teren" (u daljem tekstu podrazumevaću mesto na kojem smo se nalazili- šuma). Podižemo šatore, uređujemo logor, pravimo odvode za potencijalne padavine, toalet :), dižemo veliki šator... Popodne već dobrano umorni samo gledamo kako ćemo se zavaliti negde da spavamo. O, ta večita želja za spavanjem! I dan danas samo kad pomislim na te dane, spava mi se!

Jutro. Spremanje, brijanje, umivanje, ipak malkice drugačije nego u kasarni, ali opet, pet sati je svuda pet sati ujutro. Da, nije pet, ustajali smo u šest sati. Jedan sat koji mnogo znači. Čišćenje čizama, u svom onom blatu. Vojnik mora biti uredan! Nekako i to uspevamo, posle gimnastike, naravno. E, to je bilo lepo. Trčanje kroz šumu, zezanje i smejanje. Onda vežbe. Najviše sam voleo kada smo išli nekim neznanim predelima, sretali neznane ljude. NIKAD mi nije bilo dosadno, mašta me je spašavala, zamišljao sam kako ti ljudi žive, čime se bave, šta rade.. Možda ću se jednom vratiti kao civil... I tako u mislima, kratio dane. Naravno, u srcu nosio moju srednjoškolku, moje uporište, moju nit koja me je čuvala od ponora besmisla.

Popodnevni odmor i pisma doneta iz kasarne... Divota... Uveče se sve smiri, pa ti nekako ne bude ni teško...

* * * 

Vežba se zvala "odeljenje u napadu". Trčali smo (naravno uvek UZBRDO), pod punom ratnom opremom, sa zaštitnim maskama. Tu sam otkrio (svoj) "princip obrnute logike", koji sam posle našao i kada sam otišao privremeno u Ljubljanu. Princip se sastoji u tome da kada ustrčite uzbrdo, treba i da se vratite. Naravno, ako ste mislili da se vraćate NIZBRDO, pogrešili ste. Kako, ne pitajte. Zato ja volem moju ravnicu. Ima samo napred-nazad i levo-desno. Plus, eventualno prevazilaženje prepreka u vidu bundeve.

Ne zapričavajte me. Dakle, jedna od tih vežbi je bila ta. Nakon Bog-te-pita kojeg uvežbavanja, bejasmo svi na kraju snage, jedva smo stajali. Duša u nosu, vidim već i oficirima koji su bili tu umor lagano nailazi... Ja ponosno pitam desetara (čin u vojsci koji najčešće komanduje mladom vojskom) "druže desetaru (tada se tako oslovljavalo) možemo li JOŠ JEDNOM???". Naravno duša mi u nosu, ne mogu da mrdnem, ali eto, takav sam, sve za zez. Mislim da sam tada, da smo imali pravu municiju, mogao biti pokojni i to lično od preostalih iz mog odeljenja. Desetar se samo u čudu kiselo nasmejao i rekao nešto nalik "idi s milim Bogom"...

Sutradan smo bili obradovani da nećemo nositi zaštitne maske, ali da će na TRI mesta biti bačen suzavac. Pa, koga zadesi. Naravno SVA TRI su zadesila baš moje odeljenje.
No među dalekim predelima šumskim, svuda sam nalazio reči prikačene usput - na granama, na cveću, na šarenim kapijama kuća kraj kojih smo prolazili, u šapatu vetrova. Pamtio sam ih kao nikad ništa do tada i sve ih lepo pretakao u nežne reči mojoj srednjoškolki...
A straža je posebna priča. Pogotovo smena od 3-5 sati noću, a u 6 se ustaje. Pa taman legnete, o skidanju nema ni reči, a ono ustajanje... Mir i tišina, valjda se i srce čuje kako ti kuca, ponegde se (zamislite!) u velikoj daljini čuje zvuk motorne testere (!!!) od drvokradica, da ih tako nazovem, milicija ih nazvala da Bog da... I mrak. I svaki šum. Najstrašniji beše od najobičnije mačke, jer je tako nalik ljudskom koraku. Ma stra'ota.. Nisam se bojao. Teže mi je padalo što nemam slobode nego bilo šta. Preskočiću dogodovštine raznorazne, možda im se vratim jednog dana.

Pri svakom povratku, radost. Tek onda vidimo kliko je kasarna dobra, topla i ugodna. Svi ostali nas gledaju kao da su brđani došli, i polako se sve vraća u "normalu". Kupanje na opštu radost, ah, nikad dosta vode!!!

I već se približila Nova godina. Mislio sam da ću tu jednu provesti u vojsci, ajde da vidim kako to izgleda. Ali, tada mi "upade" odsustvo! Svi smo tražili, a samo ja dobih. I još jedan, čini mi se. O, radosti! Ipak!

I tako se ova spodoba tridesetog decembra jedne davne godine, uparađena k'o da ide na kak'i vašar, il' sajam, zaputila kroz vrata kasarne ka slobodi, ka civilnom životu....

Nastaviće se...


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=23062

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Maslinasto-zelene priče IV deo



  1. Visit principessa78

    Samo da znas da sam tu,da citam i sa nestrpljenjem ocekujem nastavke.



  2. Visit tuzna

    "Prva krv je pala za otadžbinu, prihvatam šalu..."

    "Plus, eventualno prevazilaženje prepreka u vidu bundeve."

    Volim da te zapricavam,volim da slusam dok pricas...
    Samo ti pricaj,a mozda nocas nesto odmesecaris pa cujem i ostatak price!
    Hvala!!
    Znas,znam da znas...:**



  3. Visit lilanina

    Mnogo ti je ovo dobro Baladasevicu ali stvarno....zar bas mora u nastavcima...?
    Nestrpljiva sam.
    Salute:)))))



  4. Visit sanjarenja56

    A ti li si i u vojsci našao da se zavitlavaš, pa umesto repete ručka, tražio repete vežbanja???? E pa svašta!
    Vojnik valjda uvek želi da spava i da jede, to mi je nešto ostalo iz bratovljevog vojnog roka u Beogradu. U restoranu uz muziku spavao!



  5. Visit pinokio

    Vidim ja da je vojska ostavila posledice na tvoj dalji zivot : )))
    Cekamo proslavu novogodisnju i susret sa srednjoskolkom.
    Verovatno se zaprepastila kad je videla da si se od bundeve pretvorio u ...spodobu (kako sam rece za sebe na kraju price) : ))



  6. Visit vladica

    Kako ti pamtiš detalje o vojsci.
    Meni je ona jednostavno proletela i otišla u zaborav.
    Ne nije mi bilo loše , već možda dosadno.



  7. Visit domacica

    samo da ti kažem, plaćanje taksi na prvoaprilski post dobro ti ide, samo nastavi!
    Prijatno!



  8. Visit siljka

    Htedoh da pitam,ali vidim da me Vladica preduhitrio.Kako pamtis sve to?



  9. Visit bonsai

    Malopre me podsecas na tatu, sada me podsecas na mog pokojnog deku. On je isto tako znao detaljno da prica o svojoj vojsci, znao je sve komandire i prijatelje po imenu i prezimenu.Uzivali smo slusajuci ga.
    Sada ja isto tako uzivam citajuci te.
    Hvala ti!
    :*



  10. Visit donna

    Pričaš u slikama, uživam dok čitam.
    I nek si i ti vidio šta je brdo il' planina. Ta mante bundeve;)



  11. Visit Baladašević

    Prinčipesa78, tužna. Drago mi je da ste tu, devojke. Pa kada je VAMA interesantan ovaj divan... šta reći osim hvala. To mi daje volje i snage da pišem i dalje. Hvala još jedared, pozdrav iz ravnice!



  12. Visit Baladašević

    Lilanina, pa šta da ti kažem, prvo je bio "pilot-post", da vidim reko' da l' koga uopšte interesuje. Ali, to su priče iz života, pa nam je valjda svima interesantno... A u nastavcima zato što mi je onda postalo žao da ne napišem puno toga. Pozdrav iz ravnice!



  13. Visit Baladašević

    Sanjarenja, to je valjda bio moj "ventil". Veruj mi da su ljudi mislili da obožavam vojsku (ima i takvih) ili da sam neki fanatik. A bilo je sasvim suprotno. Pa sad pogledaj, ionako jeprošlo - zar niej bolje što sam se šalio i pravio džumbus, nego da sam...šta znam...



  14. Visit Baladašević

    # pinokio, jeste, i to kakve (dobre - malu garavu)
    # vladice - pamtim kao kornjača, sve, osim lica i ulica. Orijentacija mi je 0
    # domaćice, trudim se
    # Šiljka, otkako je mala garava ušla u moj život, tek TADA sam počeo da živim. I pamtim sve, jer se pretvorila u svaki tren mog postojanja. Opčinjen sam njome, Gospod izli čitavo vedro ljubavi na mene, za razliku od većine koja dobija koju kap-dve. Šta mogu, kad je tako



  15. Visit Baladašević

    Bonsai Draganice, sa'rani me u tri reči. Divno je što poštuješ moje godine, c, c, c. Prvo te podsećah na tatu, pa na dedu... Ko je sledeći? Pokojni Toza?!?!?!? C, c, c, šta ti je današnja mlađarija...



  16. Visit Baladašević

    Donna, zbog komentara poput tvoga, poželim da napišem odmah jedno devedeset postova! :) A najveća sreća mi je kad ljudi vide SLIKE dok čitaju. Koliko je ljudi to reklo, a moje se srce razgalilo. Isto onako, kako će danas, kad javiš da si ozdravila.



  17. Visit sanjarenja56

    Baladašević, u pravu si, ono što mora da se izdrži bolje je u šalu pretvoriti!



  18. Visit lilanina

    Baladasevicu tvoje pisanje zasluzuje da budem strpljiva i da cekam post po post. Valjda cu jednog dana (Uskoro....?) moci da kupim tvoju knjigu pa da sve procitam u dahu.
    Salute :-))))))



  19. Visit bonsai

    To je bio kompliment.
    Znas ti to vrlo dobro, nego se sada sprdas...
    c.c.c.c.c:))



  20. Visit Baladašević

    Sanjarenja, hteo sam da kažem da se to skoro i na celi život može primeniti... Što bi rekli iz filma "Žitije Brajanovo" - Allways look at the bright side of life :)



  21. Visit Baladašević

    Lilanina, prva od knjiga bi trebalo da bude na jesen, uz promociju lepu i veliku, pravo lalošku, sa sve pevanjem (možda i igranjem :) ) sa sve zainteresovanim blogerima, ako se tada još budemo družili, je l'... Samo, knjiga je strogo NAMENSKA, ali da ne odajem dalje tajne... Pozdrav iz ravnice!



  22. Visit sanjarenja56

    Baladašević, a hoće li biti i tamburaša? I pod "Dame biraju" mogu li da zamolim za drugi ples (posle male garave, jasno)? Lilanina još i ne zna šta je čeka tamo u ravnici, kakav se tulum sprema!! :)



  23. Visit baladasevic

    Sanjarenja, tako je. Pa, znaš kako je, obzirom da će najverovatnije biti u sali kulturnog centra u mojoj varoši, a tu ima mesta puuuno, mislim da će biti jedno leeepo veče, sa svim i svačim. Fabrika uspomena. Tako bi mogao da nazovem to veče, ako bih već trebao. Samo, znaš kako to biva, previše dragih ljudi na jendom mestu, a premalo vremena. No dobro... Živi bili pa (se) vidili...



  24. Visit domacica

    izvini što pitam, ali, čija ideja je da se promocija TVOJE knjige održi u sali kulturnog centra, kad imamo toliko stadiona, sajamskih hala i sličnih mesta čiji prostor ne sprečava zainteresovane da udju?
    Prijatno!



  25. Visit lilanina

    OK - vec sam se navikla da me svakim svojim komentarom samo jos vise zaintrigiras. Tesko se podnosi ali bas tako treba zar ne...?
    Salute :-))))



  26. Visit Baladašević

    Hihi, domaćice, idi u šangarepu... Pa nisam ja Lepa Mrena ili Ajlavko Čvorić... Pa da punim kojekakve hale. Mada bi to bilo lepo, objasniti ljudima da se VOLE :) Direktor je moj prijatelj, a i da nije, u mojoj varoši smo svi fini i volemo kulturu u svim oblicima. Moja ideja je već duže vreme, a sad ovih par meseci, kako sam se priključio ovoj šašavoj družini, mislim da je ok pozvati drage osobe koje sretoh ovde, je l' te...



  27. Visit Baladašević

    Lilanina, zar nije najlepše da uvek nešto ostane nedorečeno, da možemo uvek da nastavimo. Ceo život je pun raskrsnica, putokaza i ... nastavka... Nek ti osmeh danas, osvetli sve pute, pozdrav za te, sa tvojim "Salute!"



  28. Visit Darko

    da baš je tako bilo, pa svi smo imali slličan program...i opet si odlično i zanimljivo opisao :-)



  29. Visit biljana

    Blago tebi na tvojoj ravnici! Ono što si ti imao u vojsci, ja imam svakog dana. 'ajd' piši taj nastavak!