Vojvođanske sonate 2

Published on 02/12,2009

Sa zorom četvrtka februarskog spustio se s neba zimski ćilim na salaš, umio dan i obukao okolinu u lepu belu boju… Armije pahulja plešu celo prepodne i greju poglede moje nad ravnicom… To ona (zima) još malo pokušava da se šepuri po već dobrano zelenim njivama raštrkanim po okolini. Tanka nit proleća ostavila je lik svoj u prvim visibakama i ona nežna izvesnost polako otapa nakupljen led i hladnoću u srcetu duž još jedne nikakve zime.

Oblaci moji ravničarski podsećaju me na iznajmljene video kasete koje nisu bile original, pa se s vremena na vreme izgubi boja i sve ima samo nijanse sive boje. I sve je nekako usporeno i setom odiše, ali ja nisam tužan. Pomislim se, ipak je jesen prošla, a već kada se u ušima odomaći reč "mart", nekako sve miriše na proleće koje puni pluća. Još jedno proleće, još jedno buđenje, još jedan novi život, još jedan od neprebrojnih ciklusa. Lepo je biti zaljubljen. I lepo i zdravo, i, da kako mogu, štapićem iz komšijske ograde od bagrema, svima bih malo vedrine dao, da se okrenu svojim ljubavima, da upale neke nebeske vatrice duše, i da sklone maglu sa očiju ne bi li videli šta je jedino vredno…

Potok kraj kojeg prelazim je postao smeliji i odvažniji i uvek mi probudi misli vodeći me u neka vremena neomeđena datumima, godinama…

Nažalost, dani su još uvek nedovoljno dugi, i samo s kraja jednog od istih, pogledam u brojke koje se ritmično smenjuju i ustupaju mesto starijim, većim brojevima, kao što je i red… 
I danas se opet zahvaljujem Bogu što imam uvek u srcu nešto što vredi življenja, pa makar to bio i ples pahulja koji smo zajedno gledali. Ona i ja....

* * *
 
Salaš pod belim pokrivačem drema
Omeđen njivama već dobrano zelenim
Sanjajuć proleće kako se putu sprema
Sjajeći očima, anđeoskim, njenim

Potok kraj druma nehajno teče
S pričama samo njemu poznatim
Sretnemo se obično kad padne veče
Kada na čas sećanja setom pozlatim

Eh, moj salašu i mirisi njegovi!
Predelu mili gde svud je ravno
Gde li su oni veliki snegovi
I onaj što s njima igrao se davno…

Ne žalim, stvarno, ma baš ni mrvu
Srce još ljubav bez prekida šalje
Još često zagrlim
svoju ljubav prvu
I krenem uz nju, ka večnosti… i dalje…




Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=49061

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Vojvođanske sonate 2



  1. Visit bealiever

    Kako da komentarišem ovakvu divotu? Prosto me obuze nekakva seta, žal, ali ne za mladost nego za ljubav... ili je to ipak proleće koje željno iščekujem?



  2. Visit nastasja

    bas, bas lepo....
    :)



  3. Visit sanjarenja56

    Ti svakako znaš koliko si srećan kad imaš nju i ona ima tebe...i da spadate u retke srećnike te vrste. Mnogi bi sve dali da njihova sreća može biti bar malčice nalik vašoj!



  4. Visit Baladašević

    Bealieverko, nemaš za čim da žališ, pogotovo što si još mlada i toliko je lepih puteva pred tobom! S jednoga od njih, uskoro mi se javi...



  5. Visit Baladašević

    Nastasja, baš, baš ti hvala na komplimentu. Ja to ne doživljavam tako. Samo jedna rečenica iz laloškog života...



  6. Visit bealiever

    Ti to znaš nešto što ni ja još ne znam? Put putujeeem, ali ka Užicu :)



  7. Visit mandrak72

    Čini mi se da se budi srce laloško. Biće ovo rodna godina. Da put traje i traje i...
    pozdrav



  8. Visit Baladašević

    Sanjarenja, kao što sam toliko puta rekao... SVAKO to može, ali ne želi, kanda... Pozdrav iz ravnice!



  9. Visit anam

    Ostavljaš me bez daha...



  10. Visit domacica

    "Srce još ljubav bez prekida šalje
    Još često zagrlim svoju ljubav ...
    I krenem uz nju, ka večnosti… i dalje…"

    ovo mi jako lepo paše za večeras.
    Prijatno!



  11. Visit Baladašević

    Bealieverko srcožderko, svašta nešto ja znam, al' ne volem da divanim, kažedu da se duvam. A to ne volem. Srećni ti putevi! :*



  12. Visit Baladašević

    Mandrače, ako to tvoje iskusno oko kaže, sve ti verujem! Neka su i tebi sretni puti, baš kao menu, između suncokreta žuti!



  13. Visit Baladašević

    Anam, ne bi' volo da posle ja budem kriv ako bude kakvih komplikacija zdravstveni :) Diši život punim plućima, još si mlada i ha haj! Pozdrav iz ravnice!



  14. Visit Baladašević

    Domaćice draga, radi se o PRVOJ ljubavi, je l... A kadgod se o njoj divani, srce se napuni onom milinom i nežnošću, zemaljskim rečima neopisivoj... Pozdrav snežni podno Fruške Gore!



  15. Visit casper

    A što baš prva mora biti ta o kojoj bi se pisalo? Koja zaslužuje sonate?
    Po čemu ona mora biti najlepša, najsetnija, najvrednija?



  16. Visit Baladašević

    Casper, ovde nije reč o uopštenoj, već o konkretnoj, MOJOJ :) prvoj, smisla vrednog!

    Nemaš jediš!



  17. Visit casper

    Uopšte se ne jedim:)
    Razumela sam o čemu si ti pisao, ja sam samo rekla da ne mora uvek prva biti najlepša i najvrednija.
    Nadam se da se razumemo:)))



  18. Visit Baladasevic

    Casper, razumevamo se, samo ja nisam komplementan da dam sud o tom. Sludila me prva i gotovo :) Lahku noc, devojko



  19. Visit casper

    :)))))
    Laku noc....



  20. Visit grlica

    "Zahvaljujem Bogu sto imam uvek u srcu nesto sto vredi zivljenja,pa makar to bio i ples pahulja koji smo zajedno gledali..."-ovo ne treba komentarisati,bojim se da cu pokvariti ovako prelijepo srocenu recenicu



  21. Visit Baladasevic

    Grlice, dobro mi dosla, tvoj nadimak puno uspomena nosi i jednu lepu i veliku stvar vezanu za najvaznije secanje.. Neka ti s prolecem krene jos lepse, ako vec nije...

    Pozdrav sa salasa prosaranog belinom...



  22. Visit Ella

    Samo da mahnem, mah-mah



  23. Visit sonatica

    Прелепо...Драго ми је што си поново овде на блогу...