VELIKI petak i male pesme
Published on 04/25,2008
Drage moje blogerke, i dragi moji blogeri, dobronamerni čitaoci mog dnevnika.... Danas je veliki petak, već prošao, skoro. Najtužniji dan u godini. Postali ste mi prijatelji, i rešio sam da vam uskoro napišem mnogo lepih stvari, stvari koje govorim prijateljima, ljudima koji imaju otvoreno srce, koji razuma imaju da spoznaju ono "nešto drugo" i "nešto više" što postoji na ovom svetu. Očekujte u nekim narednim danima nešto što vas siguno neće ostaviti ravnodušnim. Pisaću vam o nečemu što možete lako da se uverite, pošto su Zemljani nevernici, uglavnom. Možda će vam sve zvučati čudno, kao što verovatno i sada zvuči, kao što je i meni zvučalo pre nekoliko ili više godina, dok nije stigla spoznaja, potpomognuta mojim životnim "problemom" da mi prvo u naletima dolaze odgovori, odgovori i samo odgovori, a ja moram da tražim pitanja. Zaista, to je pomalo i smešno, ali nekada zna da bude i opterećujuće. No, navikoh se da živim sa time. Možda su samo moja čula malo otvorenija i izoštrenija, možda ih je ljubav probudila, očistila, izbistrila? Nadam se da posle toga nećete hteti da nestanete sa horizonta, ali ... Ima dana...
Umoran sam veoma ovih dana, ali i srećan. Nema me među vama, ali tu sam, ne brinite. Krišom pročitam šta se zbiva, i, bio sam tu, ali, kao i u životu, ne volim da se eksponiram.... Uz laku noć, šaljem vam pozdrav tek izniklog đurđevka... Radujte se i vi Đurđevdanu, imate razloga...
Vaš, Baladašević
Lokalno smetalo
* * * * * * * * *
A sad malo staaaarih pesama, koje su stare preko 15 godina, pisao sam ih kao vrlo mlad. Je l'... I one imaju svoju svrhu zašto baš danas, zašto baš u vezi sa ovim, ali mogu se primeniti i danas. Nadam se da ćete uživati.... Nekima sam stavio novu namenu, ili privremenu...
Dakle...
STARE PESME NAJSTARIJEG BLOGERA
Umorne oči put snova čuju
al` dan još uvek zamke postavlja
al` dan još uvek zamke postavlja
pomalo bure zaustave oluju
kada se kogod iz daleka javlja...
.
na trenutak samo komadić leka
priča kad počne lagano da teče
stvori taj sumrak i žubor reka
i neko sasvim nedoživljeno veče
.
dani se pojave što na druge ne liče
sedim i ćutim, slušam glas njeni
i duge njene bez prekida priče
ispraćam dalek sumrak rumeni
.
tek jednom, vreme će proći
puštajuć` neka nova vremena..
ostaće kraj reke, na obali noći
mestašca dva u travi, ugažena...
*** ***
na terasi rastao maleni cvet
krasio dane mom prijatelju
pogled do neba i čitav svet
često je mirisom ispunjavao želju
.
društvo mu bile bubice i voće
nikad ga sunce ne ostavi gladnim
brinulo ga zrnce ledene hladnoće
misli na putu zavejenom, hladnim
.
onda su jednom doletele reči
odnekud se pojavila duboka tama
odjek k`o kazna osta da zveči
cvetiću mali, ja sam ti sama
.
kasno je stigao laloš veseli
kasno je nežnost u pesmu udenuo
na nebu cvetnom Bog radost deli
privija cvetić koji je uvennuo...
* * *
Znaš draga moja, jedom će ovaj trenutak
kada sve prođe, kad minu godine
izbrisati moje mesto i taj tvoj kutak
i sanjive rime naše Vojvodine...
.
jedared ćeš se samo onako upitati
da li se zvao Sava, ili se zvao Saša
kad kucnu neki daleki sati...
da l` prič'o je priče, il` pesme salaša?
.
i ko zna gde ćemo tada biti
kad starost počne oraJe da mlati
ali ce ostati ove nežne niti
kojih ćemo se ufek sa osmehom sećati
.
nit ko zna šta donose godine u nizu
da l` teći ce reči kao iz česme
nekako slutim da biću ti blizu
kad uzmeš knjigu... da čitas pesme!
* * *
Dragi moj druže iz daljina...
kupa kiša subotnje veče
sliva se studen sa visina
reka minuta u zaborav teče
.
ka knjizi nekoj priča nas vodi
i nekim danima koji će doći
ali se uvek drag osmeh rodi
kada te sretnem ovde, u noći
.
plašim se onako, ponekad samo
da ćeš nestati s kišama sivim
i da se nećeš vratiti tamo
gde ja sa srećom zanavek živim...
.
dok gledam obris najdraži njen
shvatam da život bez milosti ode
i sve će stati u malen tren
godine, seta i Dunava vode...
.
Zato pomisli, onako na čas
da baš i nije daleko kraj
naslikaj negde zajedno nas
udenute u susret, očekivan taj...
* * *
Odlazim nekud zove me put
nečiji šapat čujem u noći
mami sa neba taj dukat žut
kako je znao da ću baš poći?
.
Negde se rađaju rumene zore
negde pod kamenom medvedić spava
mirisom noći zašuštalo more
ispod belog tepiha zapevala trava
.
kofer mi malen, u džep bi stao
par olovaka i prazna sveska
ne nosim ništa, nije mi žao
planeta samnom veselo treska
.
slagalica života uvek je cela
i nikad niko rastavit` je neće
srcem je pravljena iz četiri dela
od mene malog i tri moje sreće
.
zastanem kadgod, dok čekam decu
protrče brzo kraj mojih nogu
poneku rimu otkrijem mesecu
i bojim ljude, koliko mogu
.
pozdrav ti šaljem od sna do jave
crtam cvetiće toj skromnoj želji
kad prođu silni Dunavi kraj tvrđave
dugo, još dugo, da budemo prijatelji...
* * *
Subote svetla ne videh još
vasceli dan poslom se mučim
ideje pogrešne bacam u koš
kako da rešim, šta da odlučim?
.
a narod silni odmara kod kuće
filmovi se gledaju, serije neke
jedu se ručkovi, pogače vruće
ili se spava u carstvu ispod deke
.
u mojoj duši suprotnost sušta
mirišu proleća, lipe i žita
zašto pc neće filmove da pušta
umoran se majstor u meni pita
.
i već dobrano prođe mi dan
k'o da ništa nisam uradio baš
kući na časak, pa brzo u san
a od života.. daj šta mi daš...
.
i dani prolaze ko sneg što veje
kao u magli, kao u snu
k`o retka iskra život mi greje
to što si ti još uvek tu...
* * *
Kiša je umila ulice moje
noć već polako šorove puni
olovno nebo razliva boje
i sate zadnje današnje kruni
.
svud oko grada miruju njive
a nekog nema koga sam ček`o
duž one znane ulice krive
putuju misli.. tamo daleko...
.
kud li te misli večeras vode
u sumrak ovaj u čekanje noći
kad mi se želje molitvom rode
kada ćeš k meni, najdraža doći?
.
čeka te laloška umorna duša
umorna, teška, brigom bogata
što tebe dugo zamišlja i sluša
sasvim tu negde kraj ponoćnog sata
.
gde si se skrila zvezdo daleka
pita se prijatelj daleki juzni
dok verno negde, na nebesima čeka
a dani prolaze, ionako tužni...
* * *
Niz varoš moju vetar šeta
pred noć jesenju miruje grad
i ko zna gde, možda na kraju sveta
par dragih očiju zablista sad
.
prazne su ulice kišom oprane
dok slušam odjek svojih koraka
i slikam neke pređene dane
školu, detinjstvo i graju đaka
.
nad crkvom starom zazvoni sat
ponoć je, kažem sebi nevažno
zamire i mojih koraka bat
talasi sete navališe snažno
.
ne vidim obrise al' lik taj znam
i osmeh drag, jedino njen
nisam ni tužan, nisam ni sam
samo sam beskrajno... zaljubljen
* * *
Bože kako ovih večeri
Mirišu ravnica i zrela žita
a s noći zvezda zatreperi
dok duša moja povazdan skita
.
zasrebren u polju uhvaćen dukat
usamljen oblak nebom se valja
prolazi ravnicom k'o zakasneli svat
belinom svojom horizont kalja
.
negde u daljini slavuj se čuje
pod lipom starom ljube se dvoje
u meni srce nemirom dobuje
najnežnije misli pred snove se roje
.
na Kalemegdanu usamljena klupa
i ove noći sećawa budi
sećanje meni zabava skupa
nemirom donosi tugu i studi
.
i ko bi rekao da to nosi leto
i da će zahladiti sutra
jer evo već} se odnekud začo pet'o
od Starog Slankamena što priziva jutra
.
i ne znam zaista kada ćes i da li doć'
korak tvoj dal' ka ravnici kreće
tek stalno zaželim Ti prelaku noć
i u dane ove sve kapljice sreće...
* * *
Rastanak s prijateljicom
ma koga briga je sad
što polja posle kiše ćute
što ćuti jedan čitav grad
i sparni dani rastanke slute
.
i baš će neko, onako slučajno
želeti knjigu bez pravih korica
il' nešto što nije večno i trajno
prašine mnogo sa starih polica...
.
niko se neće okrenuti na raskrsnici
kad spazi tragove stopa tvojih
i niko neće prepoznati na slici
laloša jednog, prijateljski stih
.
ni dane vredne u velikom gradu
ni silna, velika neka obećanja
mesečev osmeh kad slije nadu
na reci Savi iznad grawa...
.
Samo će anđeli čuvari kasti
braći i svojim sestrama
s neba će noćas jedna zvezda pasti
i zadnji put zasjati nama...
* * *
Nestaje petka opevano veče
zalud srcu kažem smiri se, ne brini
kraj bistrog potoka što slobodom teče
gasnu već svetla u letnjoj daljini
.
mrva jedna na ovoj planeti
moli se stvoritelju najsjajnije
da se prijatelj njegov njega seti
i vrati dane, one lepe, od ranije
.
još jedan tužan, siv dan bez nje
bez glasa, bez reči i bez slova
danas mi ništa, a nekad sve
padaju suze k'o kiša s krova
.
iskrene suze za nekim dragim
što nikad ne stigne ni jednu sekundu
da se javi sopranom blagim
pa svakog dana izgubim po rundu
.
oči u oči ponoćnom času
što misleh davno za neke druge
pitam se zašto preteže na tasu
nad planinom sreće mrvica tuge
.
nema te. nema te danima
za prijatelja tvog kojeg si volela
ništa te izgleda više ne zanima
jer javila bi se bilo kako, da si htela
.
zadrhti lišće pod vetrom noćnim
dok slušam tišinu i saam ti lik
uzalud se obraćam silama moćnim
od nekadašnjih pesama ostao je krik...
.
i znam da jednom, možda, u starosti
zažališ za ovih milion komada sreće
možda će nešto u tebi zaželeti da oprosti
ali blesavka... u ravnici podno lipa...biti ...neće...
kada se kogod iz daleka javlja...
.
na trenutak samo komadić leka
priča kad počne lagano da teče
stvori taj sumrak i žubor reka
i neko sasvim nedoživljeno veče
.
dani se pojave što na druge ne liče
sedim i ćutim, slušam glas njeni
i duge njene bez prekida priče
ispraćam dalek sumrak rumeni
.
tek jednom, vreme će proći
puštajuć` neka nova vremena..
ostaće kraj reke, na obali noći
mestašca dva u travi, ugažena...
*** ***
na terasi rastao maleni cvet
krasio dane mom prijatelju
pogled do neba i čitav svet
često je mirisom ispunjavao želju
.
društvo mu bile bubice i voće
nikad ga sunce ne ostavi gladnim
brinulo ga zrnce ledene hladnoće
misli na putu zavejenom, hladnim
.
onda su jednom doletele reči
odnekud se pojavila duboka tama
odjek k`o kazna osta da zveči
cvetiću mali, ja sam ti sama
.
kasno je stigao laloš veseli
kasno je nežnost u pesmu udenuo
na nebu cvetnom Bog radost deli
privija cvetić koji je uvennuo...
* * *
Znaš draga moja, jedom će ovaj trenutak
kada sve prođe, kad minu godine
izbrisati moje mesto i taj tvoj kutak
i sanjive rime naše Vojvodine...
.
jedared ćeš se samo onako upitati
da li se zvao Sava, ili se zvao Saša
kad kucnu neki daleki sati...
da l` prič'o je priče, il` pesme salaša?
.
i ko zna gde ćemo tada biti
kad starost počne oraJe da mlati
ali ce ostati ove nežne niti
kojih ćemo se ufek sa osmehom sećati
.
nit ko zna šta donose godine u nizu
da l` teći ce reči kao iz česme
nekako slutim da biću ti blizu
kad uzmeš knjigu... da čitas pesme!
* * *
Dragi moj druže iz daljina...
kupa kiša subotnje veče
sliva se studen sa visina
reka minuta u zaborav teče
.
ka knjizi nekoj priča nas vodi
i nekim danima koji će doći
ali se uvek drag osmeh rodi
kada te sretnem ovde, u noći
.
plašim se onako, ponekad samo
da ćeš nestati s kišama sivim
i da se nećeš vratiti tamo
gde ja sa srećom zanavek živim...
.
dok gledam obris najdraži njen
shvatam da život bez milosti ode
i sve će stati u malen tren
godine, seta i Dunava vode...
.
Zato pomisli, onako na čas
da baš i nije daleko kraj
naslikaj negde zajedno nas
udenute u susret, očekivan taj...
* * *
Odlazim nekud zove me put
nečiji šapat čujem u noći
mami sa neba taj dukat žut
kako je znao da ću baš poći?
.
Negde se rađaju rumene zore
negde pod kamenom medvedić spava
mirisom noći zašuštalo more
ispod belog tepiha zapevala trava
.
kofer mi malen, u džep bi stao
par olovaka i prazna sveska
ne nosim ništa, nije mi žao
planeta samnom veselo treska
.
slagalica života uvek je cela
i nikad niko rastavit` je neće
srcem je pravljena iz četiri dela
od mene malog i tri moje sreće
.
zastanem kadgod, dok čekam decu
protrče brzo kraj mojih nogu
poneku rimu otkrijem mesecu
i bojim ljude, koliko mogu
.
pozdrav ti šaljem od sna do jave
crtam cvetiće toj skromnoj želji
kad prođu silni Dunavi kraj tvrđave
dugo, još dugo, da budemo prijatelji...
* * *
Subote svetla ne videh još
vasceli dan poslom se mučim
ideje pogrešne bacam u koš
kako da rešim, šta da odlučim?
.
a narod silni odmara kod kuće
filmovi se gledaju, serije neke
jedu se ručkovi, pogače vruće
ili se spava u carstvu ispod deke
.
u mojoj duši suprotnost sušta
mirišu proleća, lipe i žita
zašto pc neće filmove da pušta
umoran se majstor u meni pita
.
i već dobrano prođe mi dan
k'o da ništa nisam uradio baš
kući na časak, pa brzo u san
a od života.. daj šta mi daš...
.
i dani prolaze ko sneg što veje
kao u magli, kao u snu
k`o retka iskra život mi greje
to što si ti još uvek tu...
* * *
Kiša je umila ulice moje
noć već polako šorove puni
olovno nebo razliva boje
i sate zadnje današnje kruni
.
svud oko grada miruju njive
a nekog nema koga sam ček`o
duž one znane ulice krive
putuju misli.. tamo daleko...
.
kud li te misli večeras vode
u sumrak ovaj u čekanje noći
kad mi se želje molitvom rode
kada ćeš k meni, najdraža doći?
.
čeka te laloška umorna duša
umorna, teška, brigom bogata
što tebe dugo zamišlja i sluša
sasvim tu negde kraj ponoćnog sata
.
gde si se skrila zvezdo daleka
pita se prijatelj daleki juzni
dok verno negde, na nebesima čeka
a dani prolaze, ionako tužni...
* * *
Niz varoš moju vetar šeta
pred noć jesenju miruje grad
i ko zna gde, možda na kraju sveta
par dragih očiju zablista sad
.
prazne su ulice kišom oprane
dok slušam odjek svojih koraka
i slikam neke pređene dane
školu, detinjstvo i graju đaka
.
nad crkvom starom zazvoni sat
ponoć je, kažem sebi nevažno
zamire i mojih koraka bat
talasi sete navališe snažno
.
ne vidim obrise al' lik taj znam
i osmeh drag, jedino njen
nisam ni tužan, nisam ni sam
samo sam beskrajno... zaljubljen
* * *
Bože kako ovih večeri
Mirišu ravnica i zrela žita
a s noći zvezda zatreperi
dok duša moja povazdan skita
.
zasrebren u polju uhvaćen dukat
usamljen oblak nebom se valja
prolazi ravnicom k'o zakasneli svat
belinom svojom horizont kalja
.
negde u daljini slavuj se čuje
pod lipom starom ljube se dvoje
u meni srce nemirom dobuje
najnežnije misli pred snove se roje
.
na Kalemegdanu usamljena klupa
i ove noći sećawa budi
sećanje meni zabava skupa
nemirom donosi tugu i studi
.
i ko bi rekao da to nosi leto
i da će zahladiti sutra
jer evo već} se odnekud začo pet'o
od Starog Slankamena što priziva jutra
.
i ne znam zaista kada ćes i da li doć'
korak tvoj dal' ka ravnici kreće
tek stalno zaželim Ti prelaku noć
i u dane ove sve kapljice sreće...
* * *
Rastanak s prijateljicom
ma koga briga je sad
što polja posle kiše ćute
što ćuti jedan čitav grad
i sparni dani rastanke slute
.
i baš će neko, onako slučajno
želeti knjigu bez pravih korica
il' nešto što nije večno i trajno
prašine mnogo sa starih polica...
.
niko se neće okrenuti na raskrsnici
kad spazi tragove stopa tvojih
i niko neće prepoznati na slici
laloša jednog, prijateljski stih
.
ni dane vredne u velikom gradu
ni silna, velika neka obećanja
mesečev osmeh kad slije nadu
na reci Savi iznad grawa...
.
Samo će anđeli čuvari kasti
braći i svojim sestrama
s neba će noćas jedna zvezda pasti
i zadnji put zasjati nama...
* * *
Nestaje petka opevano veče
zalud srcu kažem smiri se, ne brini
kraj bistrog potoka što slobodom teče
gasnu već svetla u letnjoj daljini
.
mrva jedna na ovoj planeti
moli se stvoritelju najsjajnije
da se prijatelj njegov njega seti
i vrati dane, one lepe, od ranije
.
još jedan tužan, siv dan bez nje
bez glasa, bez reči i bez slova
danas mi ništa, a nekad sve
padaju suze k'o kiša s krova
.
iskrene suze za nekim dragim
što nikad ne stigne ni jednu sekundu
da se javi sopranom blagim
pa svakog dana izgubim po rundu
.
oči u oči ponoćnom času
što misleh davno za neke druge
pitam se zašto preteže na tasu
nad planinom sreće mrvica tuge
.
nema te. nema te danima
za prijatelja tvog kojeg si volela
ništa te izgleda više ne zanima
jer javila bi se bilo kako, da si htela
.
zadrhti lišće pod vetrom noćnim
dok slušam tišinu i saam ti lik
uzalud se obraćam silama moćnim
od nekadašnjih pesama ostao je krik...
.
i znam da jednom, možda, u starosti
zažališ za ovih milion komada sreće
možda će nešto u tebi zaželeti da oprosti
ali blesavka... u ravnici podno lipa...biti ...neće...
04/26,2008, at 02:12
Visit donna
Veliki petak i velike pjesme.
Sačuvaću ih i iščitavati.
Ti si genijalac.
04/26,2008, at 02:44
Visit lilanina
Da..sacuvala sam ih i ja..nisam mogla drugacije..jer cu, znam, pozeleti opet da ih imam.
Taj kofer o kome pricas ''malen, u džep bi stao
par olovaka i prazna sveska'' je bas isti ko moj. Cudo jedno :)))
Inace, Djurdjevdan je moja slava (i devojacka i kao udate zene)...
Salute i veeeeliiiiki osmeh put ravnice:)))))
04/26,2008, at 09:39
Visit domacica
mislim i osećam da su i pesme velike.
Prijatno!
04/26,2008, at 10:09
Visit Pinokio
Lepe su pesme i svaka svoju pricu nosi.
Makar su i stare, imaju istu dubinu koju nosis i danas.
04/26,2008, at 10:30
Visit di
"da mi prvo u naletima dolaze odgovori, odgovori i samo odgovori, a ja moram da tražim pitanja."
Svuda oko nas su putokazi, samo ih treba prepoznati. dopustiti sebi da ih uocimo.
I "zvucis" umorno, ali drago mi je procitati da ce biti u redu.
04/26,2008, at 10:35
Visit dijana
kako je nekada divno moći napisati pokoji stih, dođe nam lakše, krasno si ovo sve napisao, makar i davno, nema puno pametovanja sem da je krasno, pa i balaš se nebi posramio toga, ;))))
04/26,2008, at 11:54
Visit Baladašević
Donna, taman sam mislio da si OK, kad ti s ovakvim komentarima, c, c, c.
04/26,2008, at 11:56
Visit Baladašević
Lilanina, pa eto, drago mi je da me razumes. I stvarno - za život mi malo treba, tambura i parče 'leba... A od Đurđevdana nadalje... Trista čuda ide!!!
04/26,2008, at 11:57
Visit Baladašević
Domaćice, Pinokio... Stare pesme. Neobrađene, je l'... Drago mi je da vam se svideše. Domaćice, napisao sam ih jer si ti rekla da ja to ne umem.
04/26,2008, at 12:02
Visit Baladašević
Di, u pravu si, umoran sam, ali fizički. Nemam ja problem sa putokazima, upravo to kažem, previše ih je. Prvo dobijem odgovor, pa tražim pitanja, kod mene celi život sve kontra :)
04/26,2008, at 12:05
Visit Baladašević
Dijana, lepo te videti ovde. Jeste, u pravu si, najlepše stvari u životu su najjednostavnije.... Prijatan dan želim!
04/26,2008, at 12:09
Visit donna
hahaha:)
Ček ba, bila sam noćas u sentiš fazi. Sve je Altamoda kriva, samo da znaš.
A ja volem tvoje stihove i rime.
Osjeti se da su iz srceta.
Fakat.
04/26,2008, at 12:18
Visit Baladašević
Donna, za taj tvoj fakat, poverovaću ti kad se poljubiš u lakat :)))))
04/26,2008, at 12:21
Visit sanjarenja56
Kako lepe pesme. Jedanaest starih lepih cvetova. I neki tužan zaključak za one koji kasno shvataju: "ali blesavka... u ravnici podno lipa...biti ...neće..."
No još jednom da ponovim, imaš konkurenciju za mesto nastarijeg muškog blogera!
04/26,2008, at 12:24
Visit donna
Ne mogu ba u lakat:)
Ako sam bosanka nisam akrobata, ba.
Mogu u koljeno. Fakat.
04/26,2008, at 13:24
Visit Baladasevic
Donna, pa zato sam ti i rekao da to uradis, jer je to isto moguce kao sto je moguce da je ovo bas tako kako ti kazes. :p A znam zasto pominjes kolena, nasao sam te u godisnjaku CAPAJEBA, necu da kazem za koju godinu, bila si Miss kvrgavih kolena. Divno! Cast mi je!
04/26,2008, at 13:26
Visit Baladasevic
Sanjarenja, nemam konkurenciju, ni na ovom, ni na drugim blogetovima. Jedared ces se uveriti u to. No, dobro. A zadnja recenica... Upravo tako...
04/26,2008, at 15:35
Visit domacica
@baladašević, malo sam zbunjena tvojim odgovorom. ali, ako si ikad mogao razumeti da sam kazala da ti nešto ne umeš napisati, oprosti jednoj neukoj, običnoj domaćici. neću nikad više. časna reč.
Prijatno!
04/26,2008, at 15:53
Visit donna
Ijuuu čuj ti njega mis kvrgavih koljena:)))
A super rifle i noge kao kifle?:)
Ja znam da si ti skroman deran, al' kopiraTo. Prelijepo. Eto!
04/26,2008, at 17:36
Visit turs
Posetite Kusadasi,jedno od najlepsih letovalista turske.Osetite svezinu cistog i toplog Mediterana.Zabavljte se kao nikada.Uzivajte sa prijateljima.ODmarajte se.I TO SVE NA JEDNOM MESTU!Posetite Polat beach Hotel.Bolat beach ima cetiri pune zvezdice.Nalazi se na samoj obali Mediterana.Luksuzne sobe,dobro opremljene,pruzaju vam svu udobnost.Svaka soba ima kupatilo sa kadom i tus kabinom,klimu i balkon.Hrana je izvrsna.Svedski sto.Polu ili pun pansion.Dva bazena,veliki i deciji.Veliki bazen jednim delim ulazi u unutrasnjost hotela.Pored je sala za stolni tenis i biliar.Sauna,masaze,djakuzi,kupanje u mleku.Polat beach je jedan od najluksuznijih hotela na evropskoj obali Turske.Centar grada je udaljen 400m.UZIVAJTE
04/26,2008, at 18:39
Visit sanjalice
Bogami pesme nikad ne mogu da budu "stare".Lepe su ,a ti si sazreo kao pesnik pa su ti ovo "stare pesme".Nemoj tako one će da plaču!
04/26,2008, at 19:42
Visit sanjarenja56
Baladašević, nemaš ti ni u čemu konkurenciju osim u godinama! Ipak je Vladica malo stariji, naročito u odnosu na tvojih zvaničnih 12 godina! A u ljubavi teško da imaš konkurenciju, em te ovde svi bezuslovno vole, em si kod kuće voljen, eksplodirat ćeš od tolike ljubavi!!
04/26,2008, at 20:09
Visit voja
Pesme su ti lepe...ali pomalo tužne...verovatno, neke neuzvraćene ljubavi...to je i kod mene bilo inspiracija puno puta...pozz.
04/26,2008, at 22:34
Visit Darko
ovo je cijela zbirka pjesama, sa puno različitih pogleda na isti kraj i sudionike...
A oni odgovori koji ti dolaze, možda si ipak pitanja postavio, pa čak i davno :-))
04/27,2008, at 02:23
Visit Baladašević
Sanjalice, mlogo sam ti ja sazreo, će se osušim bre! Stigle bore... more!
04/27,2008, at 02:27
Visit baladasevic
Vojo ima tu svega, svasta se nadje u mojoj šarenoj glavi, čuda svakojaka... Kad će koje da izađe, sam Bog zna. Doduše, ovo je sve ranije napisaTo. Ali je opet slučajan izbor...
04/27,2008, at 02:28
Visit Baladašević
Darko, moguće je. Obrni, okreni, kanda će tako i biti...