Ufotvorine

Sasvim obična sreda

Nisam želeo da ga sretnem. Iskreno, posle ono onomad kad sam ga razotkrio, razmišljao sam da možda i nisam hteo da budem tužibaba. Mada, pravdao sam se, pola stvari koje ne voli, nisu bile nabrojane. Ali dobro... Ni ovaj dan se, avaj, nikako nije primio, i ne sećam se da je neki februar bio tako sav nikakav. No dobro, rekoh. Švrljajući po internetu, a već pri kraju radnog vremena, opustio sam se i ko zna kakvim sam kukuruznim poljima u mislima šetao, čime sam prekraćivao daljine, kad je došao i rešio da mi se osveti. Priznajem, zatekao me je nespremnog. I nespretnog.

Šta je okruglice, ne pišeš? Mrsko ti pisati o politici, velikom blatu, raspravama, a? Vidiš bre da te niko ni ne čita, batali to.

Ma ovo su moja razmišljanja dnevna, pravdao sam se. A i šta tebe briga šta ja pišem i radim, skloni mi se sa desktopa, vrati se tamo gde sam te prošli put u priči ostavio. Osetio je da nisam raspoložen za raspravu pa je nastavio:

Ne troši samo mesto na serveru. Vidi kakav ti je blog, ništa naročito.

Kakve to veze ima, pitao sam ga, valjda je važno ŠTA piše u njemu?

Da da, kako da ne, nastavio je on, očigledno spreman za duga naklapanja i rasprave.

Slušaj, rekao sam mu, a da ja tebe pustim da iscuriš kroz tunel Start - Shut down, sve skupa sa ovim danom?

Ma, ne možeš ti bez mene, cerekao se. I stvarno, svuda se vucara zamnom, najčešće mi smetajući, jer je eto i večeras uspeo da mi pobrka misli i da mi raspline neke lepe priče i razmišljanja koja sam hteo da ovekovečim, s početkom: "Dragi dnevniče...". Na trenutak sam spustio štit i on je to iskoristio. Bacio me je u nokdaun (knock-down) gađajući me skandal-oznim novinama, platom, vizama, redovima, političarima, nadrndanim šalterskim radnicima i pogotovo radnicama, kamatama, bankama... a sve začinjeno nekom sačuvaj-me-Bože vrištavo-debilnom "pesmom" novokomponovanom, sa tristo osamnaest refrena. Istih, naravno.

Dok sam se osvestio, spustilo se veče i s tugom sam konstatovao da sam zagubio sve te lepe divane koje sam hteo pretočiti u ono već pomenuto "dragi dnevniče..." On je već otutnjao ko zna gde i izbrisao sam njegove tragove nekim rečima sa srca koje vidite dole... Dan sam završio sećajući se mog deke kako je lepo znao da priča sredinom februara: "Sveti Savo, gde si noćas spav'o? U krompiru, ček'o svetog Trivu"....

p.s. svaka pretpostavka da je pesma posvećena mojoj maloj garavoj je skroz tačna.