Nema vas...
Published on 02/12,2008
Okreću se dani na ringišpilu, a niko ne viče preko mog dvorišta. Pa ne znam da li poruke stižu do vas. Neka moja razmišljanja dnevnička koja su za javnost. No dobro... Nastaviću istim putem, možda kogod i čita. Znam za jedan par dragih očiju, koji je dovoljan da sve ovo ne bude bačeno tek tako. Odmiče Februar, dan po dan, nijedan da se primi odistinski, i svako veče uz najdraže prigrlimo i nadu, ne bi li uronili u sledeći, bolji i lepši dan... Obično ove neočešljane rime ne postrojavam ispod naslova, ali jedan mi se tako učinio zgodnim. I posvetio sam ih, večeras, nepoznatoj, prinčipesi leta 78-og...
Ledeni će vetar zalediti kukuruzne kupe
pustoš ravnice odgraktaće vrane
svud` oko ledom okovane klupe
tuga će prosuti zaboravu dane
Vode će Dunava prestati da pamte
kada naiđu na ćutanja sprud
zgasnuće letnje žege što plamte
u koru pretešku obuć`e se dud
Presahnuće suze niz ostarelo lice
pred zoru negde oko četiri ili pet
radost će poslednja niz sive litice
labudovom pesmom započeti let
Nestaće dani, noći i zvezde
veseli svirci u majskoj travi
prestaće zanavek srećom da jezde
šarene rime u dečijoj glavi
Polje beskraja odneće živote
posvećene tebi od plavih davnina
vetar će tužne zapevati note
raznoseći sećanja između planina
Vreme k`o Dunav u prikrajku teče
nosi ka Savi prolaznike, sene
još jedno tužno zimsko veče...
nakratko si, radosti, otišla od mene
Osmehu moj mili, jedini i dragi
o, kako život brzo godine melje!
zastajem tužan na ovoj vagi
na tasu mogućnosti, na drugome želje
Zatvorenih očiju preživljavamo leta
molim se za komadić pogače Bogu
želim ti pružiti sva blaga sveta
od svega samo... još ljubav mogu
Zbog tog će noćas i zvezda pasti
pustoš ravnice odgraktaće vrane
svud` oko ledom okovane klupe
tuga će prosuti zaboravu dane
Vode će Dunava prestati da pamte
kada naiđu na ćutanja sprud
zgasnuće letnje žege što plamte
u koru pretešku obuć`e se dud
Presahnuće suze niz ostarelo lice
pred zoru negde oko četiri ili pet
radost će poslednja niz sive litice
labudovom pesmom započeti let
Nestaće dani, noći i zvezde
veseli svirci u majskoj travi
prestaće zanavek srećom da jezde
šarene rime u dečijoj glavi
Polje beskraja odneće živote
posvećene tebi od plavih davnina
vetar će tužne zapevati note
raznoseći sećanja između planina
Poslednjim zračkom duginih boja
srce ćeš laloško drsko da probodeš
prošlosti, radosti i ljubavi moja
jednoga dana... ako... odeš...
srce ćeš laloško drsko da probodeš
prošlosti, radosti i ljubavi moja
jednoga dana... ako... odeš...
Vreme k`o Dunav u prikrajku teče
nosi ka Savi prolaznike, sene
još jedno tužno zimsko veče...
nakratko si, radosti, otišla od mene
Osmehu moj mili, jedini i dragi
o, kako život brzo godine melje!
zastajem tužan na ovoj vagi
na tasu mogućnosti, na drugome želje
Zatvorenih očiju preživljavamo leta
molim se za komadić pogače Bogu
želim ti pružiti sva blaga sveta
od svega samo... još ljubav mogu
Zbog tog će noćas i zvezda pasti
nesataće želja u ledenoj noći
sudbina jedino može nam kasti
kada će dani sivila proći...
Za mene samo komadić hleba
par nekih rima onako pred veče
mrvica nota, parčence neba
jer sve je sreća kad s tobom teče
Doći će valjda uskoro dani
za koje se grešan, Gospodu molim
o, danu daleki, presvetli, svani!
Najdraža znaš li ... koliko te volim?
A evo sad i ove, retke sa naslovom. Prinčipesi leta 78-og
Jednom će kažu.. sve to proći...
kažu, jednom ću zaboraviti brige
proći će teške, sumorne noći
zatvoriće se života teškog knjige...
I skoro da jedva čekam te dane
jer dani ovi po srcu tugom režu
sve je već mnogo teže neg` lane
obruči briga do ludila stežu...
Stojim noćas na proplanku pustom
samo ja, tuge i mesečina razlivena
dok srce dobuje u mraku gustom
i sanja ona jutra, mirna i snena...
Bojim se samo da srce ne zaćuti
da utihne slavuja veseli lug
bojim se da ćeš možda jednom čuti
od teške tuge, umro je tvoj drug...
sudbina jedino može nam kasti
kada će dani sivila proći...
Za mene samo komadić hleba
par nekih rima onako pred veče
mrvica nota, parčence neba
jer sve je sreća kad s tobom teče
Doći će valjda uskoro dani
za koje se grešan, Gospodu molim
o, danu daleki, presvetli, svani!
Najdraža znaš li ... koliko te volim?
A evo sad i ove, retke sa naslovom. Prinčipesi leta 78-og
Jednom će kažu.. sve to proći...
kažu, jednom ću zaboraviti brige
proći će teške, sumorne noći
zatvoriće se života teškog knjige...
I skoro da jedva čekam te dane
jer dani ovi po srcu tugom režu
sve je već mnogo teže neg` lane
obruči briga do ludila stežu...
Stojim noćas na proplanku pustom
samo ja, tuge i mesečina razlivena
dok srce dobuje u mraku gustom
i sanja ona jutra, mirna i snena...
Bojim se samo da srce ne zaćuti
da utihne slavuja veseli lug
bojim se da ćeš možda jednom čuti
od teške tuge, umro je tvoj drug...
02/12,2008, at 22:09
Visit vladica
Itekako se čita. Baš su lepi ovi stihovi
02/12,2008, at 22:13
Visit smile
Ma citamo mi tebe, nego ne nadjemo uvek prave reci da prokomentarisemo tvoje postove... :)
02/13,2008, at 00:25
Visit principessa78
Ja sam ostala bez rijeci.I bez daha pomalo.Nema uvijek dovoljne jake recenice da opise ono sto tvoje rijeci slikaju.I kao da bi mogao pokvariti magiju,cesto preskocim komentar iako tvoje tekstove citam opet i ponovo.
02/13,2008, at 14:50
Visit tuzna
"Vreme k`o Dunav u prikrajku teče
nosi ka Savi prolaznike, sene
još jedno tužno zimsko veče...
nakratko si, radosti, otišla od mene"
nisam principessa leta 78-mog,ali javljam se na duznost citaca da kazem da su stihovi lepi...i vise od toga!ljub :**
02/13,2008, at 18:06
Visit Miss Black
prelepo