Ufotvorine

Sećanje iz budućnosti...

Verujte da i oko vas postoje dosanjane priče, kao i prazne knjige, sasvim nove i neispisane, koje možete ispisati, koje možda samo vas čekaju... Dan te stare, davno već zaboravljene godine, bio je kao mnogi drugi dani, bezbrižni, dani puni obećanja, nada, radosti, ideala...Klupko života odmotavalo se lenjo, nalik Dunavu pod tvrđavom starom i sasvim namerno, počinjalo je proleće... Posmatrajući iz budućnosti, par zaljubljenih očiju punih ljubavi, posmatrao je rumenu uspavanu bebu. Noć je utišala zvuke, sve se smirilo, velika varoš je okupana mesečinom sijala kao na danu. Sve je slutilo na nešto lepo, i miris proleća je punio grudi retkih prolaznika preko starog mosta... I onda se na trenutak sve umirilo...Maleni moj, rekla je, kao da je prošao minut otkada si otišao. A opet, kao da je večnost cela prošla... Opet si otišao prvi, opet si svetova ljubavi poneo ne bi li mi pripremio staze za NAS. Pomalo se plašim, znaš...Ma, naravno da ne znaš, naravno da si znao, i da ćeš znati. Uh.... Težak je ovo put, ali znam da si ti tamo... 

Proći ću kroz ova čudesna vrata života, i rodiću se samo za tebe...

Jednog zaboravljenog proleća, rodila se moja najdraža, moja mala garava... I zavoleo sam je tako lako, a tako teško sam znao da sakrijem to...

Neka te, dragi čitaoče, obasja na trenutak prah svitaca koji su je dopratili na ovaj svet...