Ufotvorine

Jedna od mojih sličica

Šaljem vam jednu svoju sličicu dragi putnici namernici... Izvinjavam se unapred što nisam fotogeničan, nadam se da nećete zameriti, jer mi se čini da i vi više cenite sadržaj od ambalaže... Sličica je stara nekoliko godina... dok sam još bio mlađi :)

Kroz meku maglu uspavana ravnica
doziva Frušku goru u poglede
bude se usnula, draga lica
uz prve zrake dana koji blede


O krušku obližnju okačila se tišina
daleko negde zalaja kera
udahnuta plućima Vojvodine širina
nemire setom izazvane tera


Poneki list još kradom se spusti
do kore promrzle pronađe put
srce mi njeno ime izusti
k`o zalog sreće za dalek put


Lagano trag iza mene šušti
uvijen smešno između kupa
hiljade iskrica u meni pršti
osmehom njenim srce mi lupa


Na mojim leđima godina dosta
a ljubav prva žari i plamti
minuše poglavlja no jedno osta
večito njeno lice da pamti


Dan se vec šunja između lipa
dok ona spava, možda me sanja
i sve je tiša čizama škripa
i sve su jači pokreti granja


Dobro ti jutro, moja ravnico
mirisi dragi, detinjstvo večno
ovde sam azbuku života sric`o
dok život nisam naučio tečno


U svakom je pogledu ovako rano
komadićima sreće nežno obojeno
premilo lice u moj svet utkano
to nestvarno lice...lice njeno


U stvari nije lice već duša
poslata baš meni od Gospoda
da moje ćutnje naglas sluša
i svakoj noti mrvicu srece doda


Zato gde krenem svuda je nađem
od prvog pogleda sve to sam znao
sve biće isto i u starost kad zađem
zato sam smisao života svog...za ljubav jedino dao...