Ufotvorine

Delići velike istine

Započevši ovo interesantno putovanje čudnim svetom, na drugom listu reših da raspem komadiće istine. Da li je prava ili ne, tek, istina je samo jedna... Poput savremenog Diogena, međ' mojim suncokretima tražim ljude i 'bistrooke'. Nema nas puno, oprostite na neskromnosti. Ali, ipak retki nađu retke. Koliko prelepih nijansi života, koliko hiljada i miliona sitnica koje su utkane svuda oko nas i u nama samima. Nikada neću shvatiti zašto ljudi ne žele sebi dobro, kada je ta iskrica us vima nama. Misao vodilja današnjeg dana je naravno, ono što spaja sve što postoji i što smislom zovemo - ljubav. Koliko priča, koliko knjiga, poglavlja, filmova, epoha... posvećeno ljubavi. A opet, pogledate li oko sebe, nje je tako malo. Tako su mi jasni i pomalo tužni pogledi ljudi koji očajnički žele da budu samo malo voljeni... I svuda oko sebe, nailazim na sivilo, na ljude u ljušturama, zakovane u šemama, bezizražajne, i, ponajviše, bez onog SJAJA u očima. O, kako bih voleo poput malog princa, na planetu ovu tužnu stati i povikati svima: LJUBAV POSTOJI, ona je svuda, ona prava, lekovita, jedina i vanvremenska. Tu je, na korak od nas. Najčešće joj EGO ne da da se rasplamsa, raširi krila i obasja naše živote. Moje laloško srce, preveliko poput ravnice, mnogo čeljadi sadrži i sve ih vole... Ljudi cene novine, recimo, prema kvalitetu papira. Kao i u životu, bitan je SADRŽAJ, a malo ljudi to ceni. Ne živi se sa ambalažom, sa nametnutim manirima ponašanja, sa 'svetom' (o, da, još uvek je uveliko prisutan u životima našim). Ljubav ne osuđuje, ljubav prašta, trpi, pravi kompromise, jer je previše vredna, ili, jedino vredna. Još uvek sam obasjan ljubavlju prema njoj, koja vec decenijama traje, i uljuljkala se na razmeđi vekova. I sve je isto, kao prvi dan, kao stoti dan, kao bilo koji dan u večnosti. Katkad se pučina zacrni, oblaci tamni se nadviju, neretko bure i oluje prodrmaju iz korena ovog panonskog mornara, ali ta zvezda vodilja, uvek sja u srcu i siguran kurs ka večnosti zauzima. Svuda su zavladale podele, ljudi se više ne druže, sve je više 'samostalnih' osoba koje su same sebi dovoljne... Dok se sve novije i novije zamke u svetu stvaraju, dok sve više robova na planeti sve više vidike svoje smanjuje.... Ljubav još ponegde tinja. Sve jednom prođe, pa i ljubav - odvratno, oprostite na izrazu, servirana neistina, koju svi prihvataju i obilato šire svim mogućim načinima. A sve u prirodi se obnavlja, od noći i dana i sve savršen krug čini. LJUBAV NE MOŽE PROĆI. Ona prava, odistinska, ona zbog koje i dan danas osetim radost zbog bezbroj sitnica kojima me ona daruje. Poljubac kao prvi poljubac, kao slatko iščekivanje, takav je jer svim srcem volite najdražu osobu. Poklon bilo koje vrednosti, makar to bilo i nešto iz prirode, neki gest, bilo šta, još uvek istim žarom sjaji, ostavlja lepe tragove. U pomenutim burama iolujama, vaša druga polovina koja se šćućuri uz vaz dok grmi i seva.... Neprocenjivo.... REkla bi reklama. Svuda ćete naći u pričama da s eljubav gasi, da ljubav prolazi. Znajte da vas, pored toliko drugih stvari, LAŽU i za ovo. I umreću daleke 2066-e, sa osmehom na usnama, jer sam voleo, i s ljubavlju u srcu nosim svoj zalog za večnost. I nikad nije kasno da počnete voleti odistinski, i ne žurite - vredi čekati, jer ljubav je jedino vredno što ćete u životu imati. I dok se sumaglica lagano spušta na salaš moj, ispod krova nad glavom, moj anđeo me čeka da mi još koji put osvetli, da osmehom umor odagna i da se zanjiše kao stabljike mladog suncokreta nekako... s novim letom.....   Hvala što ste zastali na tren, i meni ste dragi što ste čitali, a sad idite, obradujte nekog, bilo kog... Nije teško, a bićete srećniji....