Maslinasto-zelene priče VI deo

Published on 04/19,2008

Rasklimatano zeleno vozilo krivudalo je zagorskim putevima, vozeći nas ka Sloveniji. Sedišta mekana kao i svako drvo doprinosila su sveopštem utisku - nikakvom. Setio sam se filma iz mladosti i promenio broj - "osmorica žigosanih". Heh. 'Ajde da ne lažem. Svi smo se izvukli da ne idemo na teren na Slunj. Poznati vojni teren, zima, preživljavanje, kupanje na minus au-bre, celodnevne vežbe. A s druge strane, obuka, tople učionice...

Kasarna, spram one u kojoj sam bio do tada - ogromna. Ne sećam se koliko je bila velika, ali je zaista bila ogromna. Tu li ću provesti narednih mesec dana, znači. Ma samo da mi redovno stižu pisma od srednjoškolke. Gle, Triglav. Jes‚ Triglav. Najveći vrh naše države, SFRJ. Na vrhu sneg, u mom srcu led od tuge. E, srećice moja, gde si da vidiš ovo. A, tu si, u srcu. E, dobro je.

Od nekoliko hiljada vojnika tamo, samo nas OSAM (i brojem: osam) nosilo je vetrovke, svi ostali teške i čupave šinjele. Znači, videli smo se iz aviona među svim njima. Kasarna velika, lepa, mnogo zgrada u njoj, grejanje centralno (kojeg više nije bilo, nego što je bilo, kao da ga stvarno iz centralne Afrike dovoze).
Vojnički klub, prostorija za boravak vojnika u slobodno vreme, lepo sređen, ma super. Spram moje kasarne...

Ali, disciplina, užas! Mi gledamo "domaće", kao da su pali s Marsa. Boje se svega i svakog. Čude se nama kako smo "opušteni". Smestili smo se i ja, naravno, odmah odjurih da nađem telefon, da se javim. Nažalost, moja srednjoškolka je bila daleko, pa i telefonom. Eh, mobilni mobilni. Ljudi što više imaju olakšica, sve se manje vole... Dok sam ja pronjuškao sve šta je gde, pala je noć, pa večera, i onako premoren, posle pranja i brijanja, "zanesvestio" sam se u krevet...

Ujutro na postrojavanju... Govori poručnik "obišao sam spavaonu.. . Među drugovima koji su došli ima jedna cveČka...". Evo ga, otkrio me! Pomislio sam. Naravno, bio sam u pravu. Reče on tu, kako je kaseta (metalni ormarić za ono malo stvari koje smo imali) tog i tog takva i takva, kako se on zgrozio i sl. Ja se smejem u sebi, a kao žao mi je. Ostali domoroci me gledaju kao da mi je pročitao presudu. E, reko'... Sad ćete videti ko je cvećka...

Uglavnom, u narednim danima sam sebi "dao oduška". Najveći nestašluk domorodaca je bio što je dežurni vojnik na hodniku najavljivao dolazak oficira na predavanje paljenjem i gašenjem svetla!!! Užas! Par nas, novopridošlih, i jedan koji je bio iz ravnice :)) napravili smo jedno veče šou. Jurili se hodnikom, zezali se i sl. Sledećeg dana, u drugom delu sprata na kojem smo bili, znali smo da ima nekoliko odvojenih celina predavanja kod nekog oficira koga su se svi bojali. Naravno da smo "oterali" dežurnog, znajući da oficir nema pojma ko je dežuran i šta se dešavalo...

Ja sam bio kolovođa :) i seo za mesto dežurnog. Kada je oficir naišao, sve je bilo u redu, ustao, pozdravio i sl. U istoj sekundi kada je ušao, pozvao sam "junačke saborce" na diverziju. Sad kad pomislim.. Kako mi ni tada nije bilo ništa teško za šalu... SVE, ali SVE stvari smo prebacili sa desne na LEVU stranu hodnika!! To se može samo videti, teško je opisati.

Nakon nekoliko minuta oficir je izašao, a pošto je bilo sasvim dovoljno mesta u hodnicima, nije me začudilo što nije odreagovao. Iz drugog dela hodnika, saučesnici gledaju i valjaju se. Kako je počeo drugi deo predavanja, opet isto, sada je vraćeno na drugu stranu. Čak i dve slike nađoše mesta na drugoj strani, doduše na malo većoj udaljenosti. Oficir je sada već posumnjao. Ali nije pitao ništa.

Treći put je izašavši, pitao, jesi li ti ovde sedeo malo pre? Naravno, druže poručniče, rekao sam. Hm, samo reče on i ode. Verovatno su malo imali obzira prema "gostima". Kada je i četvrti peti put promenjen raspored, a predavanje se skroz završilo, on me je već pomalo ljutito pogledao i upitao: jeste li to mene našli da za..... Ne razumem, druže poručniče, rekoh ja, mi smo tek pre neki dan stigli... I napravio sam najblaženiju facu, kao da sam se rešio višednevnog zatvora. On se okrete i krene... Na nekoliko metara od stepenica, samo se okrenu, pogleda mene sa onom blaženom facom i samo procedi "HM!"....

Mislim da je u dnu stepenica već čuo kako se svi valjaju od smeha. I koliko je još tih dogodovština bilo, Bog sam zna. Uglavnom, uspeli smo barem malo da "otkravimo" ljude koji su se družili sa nama, vrebajući svaki momenat da napravimo neki štos, geg, zez, provalu, smicalicu, štetu, naposletku...

Vrativši se jedne večeri, sedosmo pred spavanje moj dragi prijatelj Janko Brnja, čovek genije, dobrica neviđena, čovek od gume, još jedan kog ne mogu da se setim, nažalost, i moja malenkost. Počeh ja da pričam viceve. Valjanje, smejanje. Ja ne prestajem. Ugasilo se svetlo u 22h. Ja i dalje pričam, kolege okolo se smeju, ali jedan po jedan lagano tonu u san, ostadosmo samo nas trojica, dva slušaoca i brbljator M78. Negde oko 11 su nas izbacili na hodnik.

Meni se nije prestajalo sa vicevima, navirali su iz sećanja samo tako. Posle nekoliko minuta dežurni nas je oterao sa hodnika. Gde da idemo? Sve onako ne prekidajući priču, odosmo u kupatilo i nastavismo da se smejemo, a ja ne prekidah viceve... Oko pola 2 su nas i odatle oterali i morali smo da legnemo da spavamo. Još nekoliko minuta se svi smejuljeći u sebi. Taj rekord kasnije nisam oborio. A želeo sam...

I ni upola nisam bi pospan tada, kao sada kada ovo pišem...

NASTAVIĆE SE...


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=23969

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Maslinasto-zelene priče VI deo



  1. Visit vladica

    Čitajući i ovaj deo uspomena iz maslinasto zelenih priča , prebirem po mozgu , i skoro da nemam uzbudljivih detalja sa svog služenja. Zato uživam u tvojim pričama. Ti dakle imaš oboren rekord u priči viceva , za svaku pohvalu :)



  2. Visit sanjalice

    Gde me nađe,"vampiru" jedan,mene vojnu doktorku,h,ha,ha!



  3. Visit Pinokio

    Tacno ,mogu da vidim tu tvoju najblazeniju facu, posle sprdanjas sa nadredjenim!
    Sram te bilo, balavanderu jedan!!
    : ))



  4. Visit sanjarenja56

    "E, srećice moja, gde si da vidiš ovo. A, tu si, u srcu. E, dobro je." to mi se najviše dopada. I vicevi do besvesti. Pa, nije da te pozivam na takmičenje, pretpostavljam da ćeš me pobediti, ali da krenemo u nadvicopričavanje jednom? Može?



  5. Visit domacica

    ja ću sačekati da vidim "nadpričavanje", pa da kažem šta mislim.
    i kakva te pospanost u 19 h spopala?
    Prijatno!



  6. Visit Darko

    baš mi nekako poznati svi ti tereni koje opisuješ, neznam kako :-))).
    I poslije svega toga, vjerojatno su te predlagali za značku uzoran vojnik, jelda :-)))
    A, to što si pospan, to je samo drukčija klima :-)))



  7. Visit lilanina

    Baladasevicu - mislim da iz ciste skromnosti nisi ispricao ni pola sta si tamo radio :)))



  8. Visit sonatica

    Чекам наставак, и то веома нестрпљиво.
    Уживам у овим " Маслинасто-зеленим " причама.

    Поздрав!



  9. Visit sonatica

    Чекам наставак, и то веома нестрпљиво.
    Уживам у овим " Маслинасто-зеленим " причама.

    Поздрав!



  10. Visit krilaandjela

    Маслинастих прича никад доста, и дан данас мислим да је за мушкарца потребно да иде у војску. Читајући твој серијал и моје искуство, сада срећући бивше војнике који сада имају своје фирме, своје радио станице, који су успели у животу увек се радо сећају периода у војсци и сви имају неку тачку у сећању која их је тада натерала да живот погледају и из те тачке(угла).



  11. Visit tuzna

    e,upravo sam otkrila...pa,ti si CAROBNJAK...Zato i znas sta ce se sve desiti u buducnosti...A verovatno znas i koliki mi je osmeh posle citanja maslinastih prica koje sa tolikim nestrpljenjem cekam,i kako je do ovog(od uva do uva)osmeha doslo!:D
    HVALA!:***



  12. Visit flordeluna

    Ne mogu da spavam, sa nestrpljenjem ocekujem nastavak!
    POzdrav!



  13. Visit Baladašević

    Vladice, nažalost, nemam vremena da obaram taj rekord, iako je život više nego tragikomičan. A sećam se... Pa što se ne bih sećao, nisam ja baš toliko mator & izlapeo. Sećam se puno, puno događaja, poodavno...



  14. Visit Baladašević

    # sanjalice, nekad se govorilo "Ozna sve dozna" a meni ne treba niko da saznam šta me interesuje :)
    # Pinokio, taj osmeh je bio... ma nemam reči. Nazvao bih ga "nismo, nismo, mi smo!"
    # Domaćice, radio sam puno ovih dana, više nisam znao šta je i gde je noć, a šta i gde dan...
    # Darko, neverovatno kako naslućuješ sve! Čitaćeš, videćeš!



  15. Visit Baladašević

    # lilanina, psihološki sasvim odlično zaključeno! DI smem sve da napišem, na'pako!
    # Sonatice, veruj mi da je meni još draže što je tako!!!
    # flordeluna, takodŽe!



  16. Visit Baladašević

    Sanjarenja, vrlo rado, samo mislim da od tog aneće biti ništa. Ne bih želeo da se rastužiš kad vidiš da na tom polju kraj mene nemaš šta da tražiš :) Inače, rečenica koja ti se svidela je jedan od bezbroj zapisa iz večnosti. Kako onda, tako i sada...



  17. Visit Baladašević

    Krila anđela, vrlo je verovatno i čak sam skoro siguran da je tako. Treba kadgod u životu malo zastati... A ove moje priče, sve su nastavak one moje želje iz prvog dela da mi to vreme prođe što brže, uz šalu.



  18. Visit Janko Brnja

    Veliki pozdrav od Janka...:)javi mi se na moj e-mail
    jbrna@15oktobar.edu.rs