Maslinasto-zelene priče V deo

Published on 04/08,2008

Prvi put na pravoj slobodi već posle dva i po meseca! To je onda bilo veoma brzo, s obzirom da se "služilo" godinu dana. Mislim da sam hodao na nekoliko centimetara od zemlje, i sve mi nekako bilo milo, iako sam bio u maslinasto zelenoj bolji, doteran i uparađen, u odelu za izlazak u grad. Zagrebački kolodvor, masa ljudi koja ide u raznoraznim pravcima. Zagledan u predele koji su sve više bili ispeglani, nisam mogao da dočekam da ugledam poznate krajolike niz prugu. Najzad, i oni se pojaviše i zakoračih ulicama znanim....

Svratio sam u poštu u mojoj varoši, nazvao telefonom svoje. O, kako si ti, pitala je mati. Dobro sam, zdravo sam. Šta radite, spremate li se za novu godinu tamo? Kako da ne, evo društvo otišlo u grad po piće, mi spremamo sobe, lažem ja i dalje. Nakon završenog razgovora krenuo sam put kuće. Ceo život ću se sećati kojom sam brzinom išao do kuće, nesvestan okolnog sveta i dešavanja. Uđoh u kuću kao da sam juče otišao, sasvim hladno rekavši mojima "zdravo", i kao krenuvši ka sobi, kao da nisam ni odlazio. Šok na njihovim licima, čuđenje, a onda velika radost. Kako je lepo obradovati drage osobe!!! Ne sećam se koliko sam vremena posle proveo u kadi, mislim jedno osamnaest dana :))) Šalim se, naravno. Izlazak uveče, uh! Moja varoš je izgledala prazna. Svi vršnjaci kojekuda po bivšoj velikoj državi rasuti.... Spavanje, jutro bez buđenja u pet. Ma, milina. Predivna svesnost i olakšanje činjenicom da, kako su prošla ta dva i po meseca, proći će (verovatno) i ostalo vreme.

30 Decembar, popodne. Krenuo sam do nekih prijatelja. Ona je u svojoj varoši, znam da je neću sresti, nažalost. Ne, ne mogu je ni pozvati, njeni su ekstra strogi. Tužno, znam. Ali takva su vremena bila, o mobilnim aparatima sanjali su samo pisci znanstveno-naučnih dela. I varoš kao da se promenila (a nije) i sve mi nekako milije. Prolazim pored srednje škole svoje, smešim se bezbrižnim danima. A onda ŠOK! Pored stare trafike, koje sada nema... MOJA LJUBAV! Stoji sa nekim zajedničkim prijateljem i divane nešto. Da se razumemo. Onda su to bila drugačija vremena, znali smo se "gledati" mesecima :) I još smo bili samo simpatije jedno drugome, ali u to vreme je simpatija podrazumevala i NEŽNOST, i slatku čežnju, iščekivanje... Prišao sam, rukovasmo se (!) :) ja se totalno zbunio, ušeprtljao, tuc muc ovo ono... Uglavnom, morala je na autobus, ja se skrooooz spetljao, a u stomaku isto ono uzbuđenje i nemir kao i ovih dana kada je samo pogledam... I tako ona ode, noseći slične osećaje.

A ja... Onda, kao i sada. Mesec bih zagrlio od sreće... Nova godina je prošla u društvu, naravno bez nje. U ponoć grlih prazan prostor zamišljajući da je ona tu. Neka, rekoh sebi, biće još novih godina, samo da ovu nisam proveo u vojsci. Želeo sma da znam kako je to tamo, ali ajd'... I odsustvo, kao svako odsustvo, proletelo je... Opet poznato odelo, put ka kasarni... Paket, pravi vojvođanski. Kao da idem negde na pusto ostrvo, pa mi spakovaše za pola bataljona. Ispostavilo se kasnije da gladna braća vrede kao pola kasarne a ne kao pola bataljona... Samo ti stavi, nek' se nađe, govorio je moj tata mami, koja je brižno pakovala redom, kako bi što više stalo i lakše se nosilo. Brat kao brat, stariji, nije propuštao priliku da me zeza. Mama je na kraju, ni sam ne znam kako i odakle, tutnula još jedno veliko i lepo pakovanje pisama. Ljubavnih...Za njenog emotivnog sina...

Ravnomerno kloparanje točkova voza uspavljivalo me je, a u daljinama se presijavao lik moje srednjoškolke. Gde li si sada ljubavi, pevao je Hari mata Hari... Do dana današnjeg nisam se pomirio da će biti premalo vremena da je volim u ovoj epizodi..
Nisam žurio, lukavo sam čekao negde oko 23h da uđem u kasarnu, kada je najmanja gužva, kada je dežurni oficir obišao sve i već lagano drema... Zanimljivo je kako se UVEK znalo kada se i ko vraća sa odsustva. A kad se neko moj (lala neki) vraća iz ravnice, to je bilo veselo. Tako su se i meni jaaaako obradovali, upravo proporcionalno veličini paketla. Za nekoliko minuta ostale su samo kartonske ivice paketa i pakovanje pisama koje sam nekako spasao :) Sve je bilo vrlo pažljivo i vešto PROŽDERANO :) Ma kakvi aligatori i pirane, niste vi videli moje šarene prijatelje vojničke...

I poče nova godina. Jedva sam dočekao pismo od moje srednjoškolke, njene tužne rečenice što nismo zajedno proveli novu godinu. Ne brini se, ima još puno novih godina, rekao sam joj. I stvarno, sve posle te proveli smo skupa... Sećam se jednog tamo januara, šesnaesti je bio, a šesnaest stepeni. Pisma od nje. Nikada ih dosta. Nosio sam ih na ručak, ne želeći da ih otvorim, sve u srcu rasplamsavajući onu slatku radost iščekivanja. Posle ručka, na jednom osunčanom mestu u parku raširih ćebe, pročitah njena pisma i zaspah slatko....

Od nas mnogo izabraše tih dana i mene da idemo na kurs za desetare. U Ljubljanu. Divno, videću to veliko selo. Neizvesnost, ali i radost da se nešto promeni. Pogotovo što se posle mesec dana opet vraćamo ovde...

NASTAVIĆE SE...


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=23273

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Maslinasto-zelene priče V deo



  1. Visit sonatica

    Odlično, sa nestrpljenjem čekam nastavak.



  2. Visit Baladasevic

    Sonatice, odlicno! Tvojim glasom je prevagnulo da nastavaka ipak bude. Do sada je odnos Za- Protiv bio 0:132, ali sada kada je 1:132, imam nade da mogu da nastavim...



  3. Visit donna

    Ljubav čini čuda Lalo, na minus šesnaest spavaš u šesnaest:))
    I sad se ovde žališ te boli te ovo, ono.. eh:))



  4. Visit Baladasevic

    Jao donna idi u sangarepu, pa DI si ti vid`la MINUS, na`pako!! Nesto ti ovih dana slabo ide sa temperaturom, c, c, c...



  5. Visit donna

    Aj priznaj da si sad onaj minus (-) u tekstu obrisao:)))
    Il' da metnem naočare:)))



  6. Visit lilanina

    Baladasevicu - svaki deo je sve bolji i bolji ili se meni tako cini jer se sve vise zagrevam za pricu. Stil ti je sjajan - iskricav, duhovit, topao, a opet jasan i precizan u izrazu. Stvarno uzivam u svakoj recenici. I ..cekam nastavak
    Salute :))))))))))))



  7. Visit vladica

    Već od tvog sećanja , nastaje jedna ozbiljna priča. Ovi sadašnji vojnici ne znaju šta znači pismo.



  8. Visit Baladasevic

    Lilanina, hvala na komplimentu, ali ovo su samo zapisi u moj dnevnik. Nista ja tu nisam ciljano pisao, da je tako, bilo bi drugacije, lepse. No dobro. Meni su svi zapisi isti.



  9. Visit Baladasevic

    Vladice, to je normalno, vreme se menja, dolaze neki novi obicaji, isto tako ni mi nismo znali sta znaci kako je biti u vojsci po 3-4 godine... Zalosno je samo sto se sve menja na GORE. Pozdrav iz ravnice!



  10. Visit domacica

    danas sam u anti-protivnom raspoloženju.

    ne hvalim.
    ne glasam.
    ne komentarišem.
    samo čitam i čekam dalje.
    Prijatno!



  11. Visit Pinokio

    Taj period slatke ceznje i iscekivanja, leptirici u stomaku....je najlepsi!! Jos je lepse sto ti i sada, istim intenzitetom voles svoju srednjoskolku! Divno!



  12. Visit lilanina

    Baladasevicu - skroman si u ozbiljnim stvarima a seret u svemu ostalom - to je tako dobra kombinacija. Medjutim i obicni zapisi iz dnevnika govore o necijem stilu i nacinu pisanja. Jedva cekam da vidim onda sta si ''ozbiljno'' pisao
    Salute :)))



  13. Visit tuzna

    "Ne brini se, ima još puno novih godina, rekao sam joj. I stvarno, sve posle te proveli smo skupa..."

    E,sad ti verujem da se desi sve sto ti prognoziras...:))
    Da menjam onda vidovitu siljku za tebe(rekla je da ce danas padati kisa,laze)??:))
    Cekam nastavak,kao i uvJek...:***



  14. Visit Baladašević

    Domaćice, i, verovatno spremaš oklagiju kako bi, uz savete pinokija uradila jedan ručni rad po mojim leđima?



  15. Visit Baladašević

    Draga pinokio, nažalost nisi u pravu. Niti je ona srednjoškolka, niti je ja volim toliko. Ona je sada već odrasla, a ja je volim neuporedivo više. Ako se to uopšte može omeđiti nekim poznatim sistemom mera...



  16. Visit Baladašević

    Lilanina, te "ozbiljne" stvarise čuvaju za jesen, za jednu lepu knjigu, ako smem da budem neskroman... A ovo je sve "za po kući"...



  17. Visit Baladašević

    Tužna, šiljka je u posebnom stanju sada, tako da od nje nema vajde.... :)

    A da se desi, desi se...



  18. Visit sanjarenja56

    Večiti dečače, prelepo je čitati o ljubavi prema mg onda, sada i uvek...san o večnoj ljubavi onda i drugima izgleda dohvatljiv, realan, moguć. Daješ i drugima nadu, znaš li to? Naročito mladima koji imaju još vek pred sobom.



  19. Visit di

    "Prišao sam, rukovasmo se (!) "

    Na poslu sam i ukradoh par trenutaka da vidim sta se desava na blogu. A ne pitaj me kako mi je uspelo da se suzdrzim citajuci taj pasus kad si ugledao svoju ljubav.

    Inace setih se one predstave od Mime Karadzica, nije 'prva bracna noc' vec drugi dio, ali se sad ne mogu nikako setiti naziva... U svakom slucaju secam se kako njegov sin ulazi u kucu i drzi devojku za ruku, a njegov komentar...

    "Heee vidi ih, rukuju se. Ja sam se sa Grozdanom rukovao samo kad joj je otac umro."



  20. Visit Tekstopisac

    Heh, super, nisam bio u vojsci al se sećam kad smo Ivan i ja posećivali Stevu i Ljubu u Karlovcu, pa zakupili hotelsku sobu. Ljuba nije video wc šolju mesecima (bio samo čučavac), a o normalnoj hrani i da ne govorimo, pa onda navalio na sve odjednom: seo na šolju, u jednoj ruci drži čokoladu a u drugoj jabuku!

    Kataklizma:-))))))))



  21. Visit Dalmošica1

    e bas lijepo...pozdrav tebi;)



  22. Visit Baladašević

    Sanjarenja, takva ljubav je UVEK MOGUĆA, ap i u ovim nikakvim vremenima. Ne verujete ni vi da su baš svi bez želje za dugom i lepom ljubavi. Samo što su se ljudi ulenjili. Puno treba truda, zaista...



  23. Visit Baladašević

    Di, i danas je najobičniji dodar ono "klik" na koje se raspametim. :)



  24. Visit Baladašević

    Tekstopišče, potpuno razumem čoveka. I ja sam se sebi čudio na odsustvu kako to čovek može toliko da pojede i popije :))) Tebi je lakše, možda ćeš i da eskiviraš...



  25. Visit Baladašević

    Dalmošice pozdrav i tebi, osmeh na lepo lice! Pozdrav na more s mora!



  26. Visit Darko

    zanimljivo je, zanimljivo...i slikovito jako...:-))



  27. Visit biljana

    Gutam svaku reč...i željno iščekujem nastavak!