Majkl II deo
Očekivao sam svog novog prijatelja na stanici u Puli. Ovaj, na stanici u mojoj varoši. Došao je preplanuo još više i nasmejan. Pozdravismo se srdačno i, ja, srećan i pun radosti, polagano s njim krenuh na put do kuće. Samnom su tada bili moj prijatelj Bora i drugarica Olivera. Bora je posle, nažalost, nastradao u 29'oj.. :(
Došli smo kući, ostavili stvari, on se malo osvežio i rešismo da odemo do centra da prošetamo. Usput sam mu pokazivao svoju osnovnu školu i ostale znamenitosti, je l'... K'o što je i red kad dođe kogod iz bela sveta. Bilo mi je lepo pričati sa njim, malo se i važnirajući usput. Sećam se nekih devojaka koje su se smejale, misleći da se mi foliramo. Kasnije, kad su uvidele da je čovek pravi stranac, želele su da ga gnjave. Na to sam ja nadmeno :) rekao "Sorry girls..." :)) On se naravno malo bunio, al' reko' da ne pretera odmah sa vannastavnim aktivnostima.
Uglavnom, poenta će biti na .. a na čemu bi i bila u mojoj ravnici... Čitaćete pa ćete shvatiti.
I tako, razgovarasmo mi, pričao mi je o svojim putešestvijima, o drugim zemljama, gradovima. Ja sam služio kao prevodilac kod mene kući, a otac i "ljubi ga majka" su rasli k'o krofne, sve se nadajući da će puno komšija "slučajno" da dođe. Došavši s centra, stigosmo na nešto što bi se moglo nazvati kasni ručak, ili rana večera.
Sedosmo za sto, sve po propisu, čovek se zahvalio. Koliko me sećanje služi (a ne služi), bilo je redom - supa, pire krompir, pečeno meso, pohovano meso, pečeni krompir, salata od kupusa, paprike u ulju sa belim lukom i možda još nešto, ne znam. I, onda je usledilo pitanje kojem se i dan danas smejem. Ko vam to dolazi na večeru? Na to sam se ja začudio, šta mu bi, da mu nije neko od mojih šta rekao, pa nikog ne očekujemo!? Nikog, odgovorih pomalo zbunjeno. Sedosmo i po laloški opletosmo kasnije po paprici u ulju. Da ste ga samo videli... Pita on mene, je l' a kako vi to tako jedete papriku? Kako bi je jeli, kažem ja, pa lepo, sipaj, ne usteži se, oseti se kao kod kuće. Bože... To je valjda bio najnajnajmanji komadić ikad igde odsečenog parčeta ičega. Ako je bilo 3 sa 3 milimetra! Valjda je mislio da je odveć ljuto :)) Međutim, kada je osetio taj ukus, uživao je posle, smlativši nekoliko parčadi.
Moja pokojna mati, Bog da joj dušu prosti rano i besmisleno otišloj, snebivajući se, reče mi:"Molim te reci čoveku da se izvinjavam što nisam NIŠTA spremila, radila sam do dva (14h)". Ja sam je RAZUMEO i to preneo njemu, čovek se krstio i levom i desnom :))) E, reko' da vidiš DI si doš'o, sveca li ti osvajačkog, kolonijalnog i nemačkog :)
Ujutro je zatekao uredno oprane pantalone i majicu, ispeglane i složene. Ko je ovo prao? upitao je. Ja se začudih kao da me je pitao da li je napolju 27 ili 28 stepeni. Pa moja mama, rekoh. Ja ću njoj da platim! reče on. Ma opusti se samo, u čemu je problem. Pa nije red, reče on, da se toliko muči. Ma hajde molim te, nastavih ja, pa nije ovo srednji vek, svašta.
Bilo je još dogodovština ali sad bih, kad sam već krenuo s tim, da nastavim u istom tonu..
Popodne odosmo do maminih na selo. Banusmo. Ovde u mom kraju babe zovu "majka" i meni je to jako drago. Dakle, moja "majka" se jadna spetljala, ništa nije spremila, a gost prevalio desetine hiljada kilometara čak iz Amerike daleke, da bi stigao baš DO NJE! Na jelovniku bio pravi pravcati naš, domaći - PASULJ! Umesto, ili, pored hleba, friško ispečene lepinjice...
Ma majka, rekoh ja, nemoj da se sekiraš, čovek je skroz ok.
I tako dok su oni pitali, on njih, ja prevodio, dok smo malo šetali po selu i van njega, dođe vreme ubrzo za ručak.
E, rekoh ja njemu, dragi Majkl, sad ćeš imati priliku da jedeš tradicionalno srpsko jelo. Ma nema problema, reče on, niste morali da se trudite, još mi je stomak prepun od jučerašnjeg jela. I tako dok su moji majka i deka obilazili i gledali u njega ("Vid' sasvim normalno čeljade... Je l'..(meni) a što je on tako mršav?) ponovila se jučerašnja situacija.
Prva tura je bila nešto manje od pola služavke, na čega smo se mi samo ćutke pogledali, ali ok, gost je gost... Međutim, kada je OSETIO ukus prave domaće hrane, UKUSNE, ne mogasmo ga kasnije zaustaviti :))) A majka... Da ste je samo videli... Dok je primala komplimente, rasla je kao krofna. A Majkl je samo ponavljao "Oh, my God", na sveopštu radost ukućana....
Kasnije nije izdržala da se "skupi" što nije NIŠTA spremila, tako da je gost uživao u slanini, šunki, kobasicama, čvarcima..........
Kasnije, te večeri, pred spavanje, rekao mi je toplim, ljudskim glasom: "Znaš, ja sam otišao od kuće pre nekoliko meseci, lutao sam po svetu, moteli, hoteli, kampovi, ali JUČE i DANAS sam se prvi put osetio kao KOD SVOJE kuće"......
Otišao je, razmenjivali smo stara, dobra pisma (kakav internet, to je bilo pre... ehe he...) i onda je nestao, preselio se nekud... I više ga nisam video... Ali znam da ću ga opet sresti jednom, kad se najmanje budemo nadali...
03/29,2008, at 00:11
Visit vladica
Lepa priča , Majkl sigurno slično razmišlja i možda na nekom blogu piše ovu priču :)
03/29,2008, at 00:22
Visit hyperblogger
eh, sta ti je razlika u mentalitetu... :) predivno, zaista. sto kaze prijatelj vladica, ko zna, mozda u belom svetu Majkl razmislja o svemu ovome i pise pricu. A Zemlja je mala, srescete se pre ili kasnije, ni trenutak pre, ni trenutak posle pravog momenta.
03/29,2008, at 00:27
Visit Baladašević
Vladice meni bi bilo drago da ga sretnem negde, ipak su to bila lepa vremena i bilo bi lepo prisetiti se svega... Mislim da sam ga lepo ugostio, ponudivši ono što je najvrednije - otvoreno (laloško) srce...
03/29,2008, at 00:28
Visit Baladašević
Hiperblogerko, ne znam ni da li nas se svih seća. Valjda se seća... Eto, možda sad negde štuca, a ni ne zna ko ga to pominje...
03/29,2008, at 00:38
Visit donna
Majkl garant pjeva "al se nekad dooobro jelo, baš!"
Poznanstva i prijateljstva ostaju i pamte se.
I u svakom kraju ex YU je bilo isto, nismo "ništa" premili, a ono trpeza puna. I sada je, znam.
Mnogo volem te pečene paprike:)
03/29,2008, at 01:11
Visit misha
Prijateljstvo (i Srpska kuhinja) je najlepša stvar!:-)
p.s.Ostali su već izneli nešto što htedoh reći, pa da se ne ponavljam...
03/29,2008, at 01:52
Visit principessa78
A jesi bio ti kod Majkla?Ponio njegovima malo sunke,predstavio nas kako dolikuje i tako to...
03/29,2008, at 02:37
Visit tuzna
svidja mi se nastavak...samo da sudbina ispise makar jos jedan...lepo napisano!ljub :***
03/29,2008, at 02:41
Visit Darko
kakav početak takav i nastavak, dobro nema šta.
Osim što su nažalost pojedini sudionici preminuli.
A završetak poseban, zahvaljujući nadi...
Dočekasmo mi i to. Sada se treba mirno pripremiti za novi doživljaj, nadam se...majstore. :-)
03/29,2008, at 07:40
Visit vladica
Baladašević , stranci skoro svaki put , u poseti balkanu , dožive najlepše dočeke i siguran sam trajno ih upamte ... mi smo ti nekako domaćini ,, otvorenog srca,,
03/29,2008, at 08:24
Visit pinokio
Znala sam da ces nas obrukati! Pa sto ne zapakova coveku malo sunke, prsute i ostalog za put! Ima jadan da crkne gladan po tim svojim putesestvijima! Auu, lalose, sta ti bi???
03/29,2008, at 09:48
Visit Baladašević
Donna, eh, da samo on peva. Pevamo, Bogami, i mi. A što se tiče paprika, strašno koliko se toga može pojesti :))
03/29,2008, at 09:50
Visit Baladašević
Misho, tužna, lepo beše, a da li će biti i pravih, životnih nastavaka, to samo Gospod zna. Ja se iskreno nadam da će nam se putevi ukrstiti, onako slučajno, kako to samo veliki Majstor zna da izrežira...
03/29,2008, at 09:53
Visit Baladašević
Prinčipeso78, nažalost nisam bio, i jako mi je žao što nismo ostali barem u nekom kontaktu, kasnije je u naše živote ušao internet, i postalo je mnogo lakše komunicirati. Ne znam, možda ga i potražim preko neta. Naravno, pošto sam ja poznati vojvođanski kokakoličar i baksuz, on ima vrlo često ime i prezime, a i selo u kojem je živeo postoji u svakoj državi barem po dvaput.
03/29,2008, at 09:56
Visit Baladašević
Darko, hvala na lepim željama, nije loše kada se u životu dese i neke lepe stvari... Odmotava se film života mog, a kakav će hepijend biti za 57 godina... Videćemo...
03/29,2008, at 09:59
Visit Baladašević
Vladice, pinokio... Istina je, i drago mi je što smo vaspitani tako, da po onoj biblijskoj "i putniku namerniku", ugostimo druge ljude. Pinokio, naravno da smo mu nudili, ali rekao je da je napravio zalihe za nedelju dana, koliko se najeo, a i putovao je uglavnom sa malo stvari.
03/29,2008, at 11:27
Visit pinokio
Uf, bre, sto si ozbiljan!!! Pa ja sam se samo salila. Nisam mislila da cete zaista poslati na put gladnoga coeka!! : )
03/29,2008, at 17:54
Visit sanjarenja56
Majkl, javi se, Saša te ocekuje! Majkl, sveca ti tvoga, što se ne javiš?? Evo, javiće se sada.
Uživala sam u ovoj priči, tvoj Majkl je reagovao kao moj zet Englez, kada je došao na "maminu gibanicu", a ja sve "Izvini, nisam stigla ništa da spremim". I zaklučak:
"Al se nekad dobro jelo...baš!
03/29,2008, at 20:34
Visit siljka
Svet je mali-to se mnogo puta ispostavilo kao tacno.Sigurna sam da ce te se opet sresti.Mozda i on tebe tako lepo ugosti negde daleko...
03/29,2008, at 20:46
Visit Darko
Baladašević, sad si me tako zainteresirao za taj happyand, da ću morati neke vitamine trošiti da doživim još tih nekih 57 godina...:-)))
03/29,2008, at 21:05
Visit sanjarenja56
Darko, troši beli luk, tera bakterije i žene, pa ćeš digurno dočekati tih +57 godina!! Šta misliš, Baladašević, da li sam u pravu?
03/29,2008, at 21:53
Visit bonsai
Divno, diivno!
Hvala za nastavak!
Jedva sam cekala da ga procitam!
:)
03/29,2008, at 21:53
Visit Baladašević
Sanjarenja, ti si uvek u pravu :) Hvala i ostalima koji su se priključili sa mrvicama nade nepoznatom blogeru sa željom da se sretne sa starim prijateljem.
03/29,2008, at 21:59
Visit Baladašević
Darko, molim te da budeš od reči. Reći ći odvratne stvari o tebi, života mi! Najcrnje što mi padnu napamet, spomenuću ti sve po spisku, i poreklo i sve sve sve. AKO ME NE BUDEŠ SAČEKAO ZA 50 i koju godinu!! Jasno!?
03/29,2008, at 22:00
Visit Baladašević
E, Draganice, sad lepo vidiš kako je čekati tvoje postove. Red je da se javiš, a ne da tuguješ. To nikako više, pa nisi velika (odrasla) valjda?
03/30,2008, at 20:47
Visit Darko
Eh, koji sam sada zadatak dobio, najbolje da se preselim na Kavkaz kod onih stogodišnjaka i odande nastavim internet vezu sa ovim blogom...
03/31,2008, at 09:50
Visit domacica
e, sad ti mene podseti na neke slične dogodovštine.
moraću se prisetiti sasvim pa zapisati.
a ti lepo na facebook ili tako neki sajt pa potraži čoveka, do sada je sigurno ogladneo!
Prijatno!
03/31,2008, at 11:58
Visit Baladašević
Ne znam domaćice, mlogo je godina prošlo. No, život piše romane... :) Pa... videćemo... Da ja sretnem tebe, posle ćemo lako :)