Moja godišnja doba

Published on 08/25,2008

Opet se sećam jedne sasvim obične stvari, kako ni to ne mogu da "odradim" kao sav normalan svet. Ali, to je jednostavno tako, a ja sam sada već mator, najstariji bloger, tako da mi se nešto i neće da menjam, je l'te...
Pa, da krenemo redom.

PROLEĆE

Za mene počinje prvog Marta. Šta god da bilo, uvek nekako možemo da do'akamo baba Marti, pa čak i, kako je sve savremeno, nekoj novoj, povampirenoj baba Ejpril (April). Podsvesno, moje drugo ja kaže, hej, Mart je, zima je prošla. I tako i biva. Možda još koji dan, ali vedrih dana je sve više i život se polagano budi. Nema više, doduše, onih velikih i pravih zima, kada je, kako mi je pričao rahmetli babo, voda tekla po ulicama, ali ispod još uvek prisutnog leda... Ni zima kao što je poslednja velika zima, 1984-e. Kada su sela bila zavejana u ravnici... Sve se to promenilo...

Pa ondak onaj drugi deo proleća u majskim ranim jutrima... Kada zamirišu mlade trave, a ja se PONOVO RAĐAM! I kada zamiriši svežina, i sve probehara, što cvetićima raznih boja, što nekom milinom neopisivom. Poj slavuja pred praskozorje u meni rađa i sećanje na zavičaj, koji mi tako nedostaje... Proleće... Kako starim, preuzelo je primat od mog, do tada najomiljenijeg doba koje se zove

LETO

Počinje prvog dana letnjeg raspusta. Kako nekad, tako sad. Jedina asocijacija, pa čak i u ovim danima kada sam celo leto rmbačio kao magarac, slon i vo zajedno, je odmor, lenstvovanje, duge tople noći i zvezde... Eto, obrni okreni, opet ja o zavičaju... No, ni leta nisu kao nekada. Koliko sam samo puta trčao po baricama posle kiše, kupao se u brzim letnjim pljuskovima, trčao po prašini, provodio CELI dan na SUNCU, bez ikakvih krema i slično, najčešće namazan kojekakvim flekama od raznoraznog voća... Ove kiše današnje... Kao ekseri da padaju...

Vreme igre, igre i samo igre. Uglavnom, velikog opuštanja tela i duše. I one tihe čežnje za voljenom, kako li izgleda, kada će doći, kakav će mi život biti. Uh, srećom nisam dugo čekao... Ponekad prelepo more, sa mrvicama večernje tuge. Opet zbog jedine. I istih pitanja, gde li je do sada....

Seoska proslava, beše krajem Jula. Nekako posle nje, sve je već bilo u nekoj najavi. Ali, halapljivo smo gutali preostale dane tog dela detinjstva...
I onda, kao i na kraju mog života, doći će

JESEN

Počinje 1. Septembra u 00:00. Traje do prvog snega. Ako je godina bez snega traje do Nove godine. I to je sve što bih trebao da kažem o jeseni. 
Al' ajd'...
Sivi, bezlični, kišoviti dani, tmurno nebo, tišina i kao da je sve oko nas umrlo. Znam, kad jednog dana krenem na daleki put, biće Novembar i biće ona dosadna, sitna kišica...
Svake jeseni ponovo umirem. A snegovi su daleko...
Dosta je o njoj.

ZIMA

Najlepša u vreme zimskih raspusta, prelepih, iz sećanja. Kao vozaču, svojevremeno, smetalo mi je samo kada su putevi neprohodni. A večeri vikenda dok armije pahulja zatrpavaju selo, a nečija ruka je u mojoj... Eee, to se ne može opisati rečima. Ili ono tako prepoznatljivo pucketanje drva u šporetu...
Sneg... Lepota škripe njegove i moja ...lakonoga...
Zima se najčešće završava meni najdražim praznikom "državnim"... Novom godinom!
Ne mogu opisati koliko se lepo osećam kada je taj praznik. Što duže traje, to bolje. Totalna lenjost, mislim da bi mi i najveća lenština pozavidela!
Tužna spomenu zimu i meni se vratiše te neke lepe sličice....



I tako jedan za drugim kalendarom, slažu se i odnose ljude, događaje, mesta... 

I samo ljubav ostaje....


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=33809

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Moja godišnja doba



  1. Visit andrijana

    Tata, tako je... Sve prolazi samo ljubav ostaje, jer ljubav prema voljenom bicu je bezvremena! Od svih godisnjih doba najvise volim zimu, zatim prolece, pa leto, a na kraju jesen... Lepo si opisao svako godisnje doba, tako bih i ja opisala... Nego, meni leto pocinje 1.Juna u 00:00h, jesen 1. Oktobra, zima 1.Decembra, a prolece 1.Aprila! Hehehehe, gle, gle meni svako godisnje doba pocinje 1. u mesecu! Ma, tata, bilo koje godinje doba da je-nije bitno, samo da imamo voljeno bice kraj sebe da nas zimi greje, a leti da imamo s kim da trcimo bosi po plazi, u prolece da imamo s kim setati dugo, a u jesen gledati kako kisa pada i udara u prozorska okna dok mi scucureni sedimo zagrljeni... ljubav se oseca u vazduhu, zar ne?



  2. Visit domacica

    samo ljubav ostaje! moram ti verovati, zar ne?
    ili možda ti meni, kad kaže da i jesen ima svoje čari.
    podsetiću te kad dodje!
    Prijatno!



  3. Visit Baladašević

    Andrijana dete, tako je. Ali ljudi sve to prekasno shvate. I prerano prestanu da se bore. Sačuvaj tu iskru u sebi i neka ti svetli kroz život....



  4. Visit Baladašević

    Domaćice draga, teško da ima svojih čari, kad mene uvek zapadne jedan sanjivi prozor gde kroz magličastu zavesu od kišnih kapi gledam u sivilo, tišinu i oblačan dan...

    Hvala što si svratila čedo...



  5. Visit casper

    Citajuci ovo tvoje izlaganje ja nisam videla slova nego slike.I neces mi zameriti,nisam videla tvoju ravnicu nego moje dvoriste, sve one fleke od raznog voca upravo iz tog dvorista, moj polazak u skolu,raznorazna slatka i zimnice, vatromet ispred poste...videla sam jedan lepsi i bezbrizniji svet.



  6. Visit Baladašević

    Casper draga, puno ti hvala, meni srce zaigra kada mi neko kaže da je video slike... To mi mnogo prija!

    Hvala dete...



  7. Visit malaino

    Ne volim zimu, ni zimske sportove, ni sneg, ni pahulje..brrrrrr, nadam se proleću svakom procvetalom visibabom, sunčevim toplim zrakom, s nestrpljenjem očekujem leto, moje omiljeno doba sa svom svojom toplinom, i šarenilom, morem, cvećem, šumama, i toplim noćima punih zvezda koje rasute po nebeskom svodu igraju svoju igru senki, do jeseni koja je zrela, topla i kratka, prepuna kiša,time i tužna...Pozz



  8. Visit donna

    Lalo podupla ti Novu Godinu, jednom s krajem jeseni, drugi puta s krajem zime, ba:)
    No, ne mari, tako i ja. Nova godina, nova nafaka.

    I naučila sam da ponovo zavolim zimu, snijegove i pahuljice.
    I ljetne pljuskove i gacanje po baricama.
    Kiše ne volem.
    Ajd da smislimo novi kalendar;)



  9. Visit patos

    Jesi li ovaj živopisni kalendar ponudio možda večito "neobaveštenima", čisto iz ljudskih, humanih razloga lakše orijentacije, podsećanja pripadnosti ljudskoj vrsti, buđenja svih čula, unutrašnje muzike i volje za življenjem, ...
    Ave!



  10. Visit donna

    pojela mi tastatura slova

    *kiše novembarske što bjesomučno i beskonačno rominjaju ne volem. Trebalo je tako pisati. Ba.



  11. Visit Baladašević

    Malaino, tako je to lepo rečeno... Nadam se da i ti shvataš kako to može ovoliki :) čovek da lagano umire svake jeseni... Svako godišnje doba ima svoje lepote. Sem jeseni, naravno :)



  12. Visit Baladašević

    Donna, smislio bih ja novi kalendar, ali kao jedna baba Milica pokojna, draga baka jedna. Ona je s početkom školske godine odlazila kao ptica selica u toplije krajeve kod kćeri u Australiju, a vraćala se s prolećem. Ma ni kiše nisu loše, volim ih. Ako nisu jesenje.
    A listovi kalendara... Kad ih se pre nakupi toliko miša mu njegovog....



  13. Visit Baladašević

    Patos, ovo je neki MOJ kalendar, jedno kratko razmišljanje u ovom nikakvom danu. Dani pred početak škole... NIKAD ih neću moći preboleti...



  14. Visit malaino

    @baladasevic..svako od nas ima svoj kalendar, bitno je samo da prepozna u kom je godišnjem dobu i max-imalno uživa u njemu, jer drugog neće biti...Pozz



  15. Visit Baladašević

    Malaino, ja se trenutno osećam nasukanim u jednoj jeseni bez kraja. Pa kažem neka i zaledi i zaveje, samo da se skloni ova dosadna kiša sa horizonta!!!
    Sretno s tvojim kalendarom



  16. Visit malaino

    @baladasevic...i tebi srećno..kod mene je dugo, toplo leto...Pozz



  17. Visit sanjarenja56

    I samo ljubav ostaje....I samo ona i treba da ostane!!!



  18. Visit Baladašević

    Sanjarenja draga, vrednice... Sva moguća ljubav mi je potrebna da prebolim jesen. Ali godine mi ne donesoše iskustvo o preboljevanju jeseni, već samo izoraše i produbiše brazde na srcetu mom....

    Ljubav će pobediti sve...



  19. Visit tuzna

    "Sivi, bezlični, kišoviti dani, tmurno nebo, tišina i kao da je sve oko nas umrlo. (...)
    Svake jeseni ponovo umirem. A snegovi su daleko..."
    >Bas tako.

    "I tako jedan za drugim kalendarom, slažu se i odnose ljude, događaje, mesta... "

    ....

    Moram da Vam priznam,lepo pisete.



  20. Visit siljka

    Pa lepo ti rece.Samo ljubav ostaje. Boji sivu jesen u najludje boje,malo tamnije ali razne,hladnu zimu ucini lepsom uz malo leprsavih pahuljica i pucketanje vatre,cveta u prolece i uziva na leto.Ni jedan dan,ni jedno godisnje doba,nista nije tmurno kad ima ljubavi!



  21. Visit malena S.

    a ovako ti je sve to u mojoj glavi:
    proljeće - zelene se krošnje pored Kupe, mirisna trava, ona prva pokošena, svuda u zraku neki novi život i nada u nešto bolje i ljepše, i sjajna iskra zaljubljenog pogleda
    ljeto - ma baš kao i kod tebe, prepuno neograničene dječje igre, ali tu pored mora, jer sam jedva čekala trenutak da dobijem učeničku knjižicu u ruke, koferi su već spakirani i preostaje još samo uskočiti u auto još te iste večeri i za par sati eto me kod moje none i nonota, sve do početka onog jednog jedinog zadnjeg tjedna prije početka škole...kad sam malo porasla, ljeto je bilo doba onih "plažnih" ljubavi s onim nevjerojatnim obećanjima za sljedeće ljeto...
    jesen - počinjala je upravo tim povratkom s mora tih subotnjih večeri predzadnjeg tjedna raspusta...povratak u nečiji zagrljaj (ili neki novi)...jesen onako divna prepuna mirisa dozrelog grožđa i voća iz dedinog vinograda i voćnjaka...jedva sam čekala da deda kaže "u subotu je berba"...pa mirisi pekmeza, ajvara, kiselih paprika....kad bih se navečer vraćala iz škole...znala je čitava ulica mirisati, a mi bi pogađali s kojeg prozora dolazi neki od tih mirisa...čak ni te kiše jesenje nisu ometale moje radosti u očekivanju rođendana, a odmah zatim i kolinja i svečanih priredbi u čast primanja prvašića u pionire...e za mene je to bio kraj jeseni
    zima - počinjala bi dan nakon kolinja, kad su čvarci bili pečeni, kobase i šunke na dimu...i sezona rođendana i blagdana, skijanja, klizanja i zimskog raspusta...i grudanja i valjanja po snijegu sa simpatijom koja možda ni ne zna da sam se zapravo namjerno obrušila u snijeg baš tu ispred njega, školski plesovi na kojima smo uzdisali plešući sentiše s prvim ljubavima...
    vidiš, pravo imaš kad kažeš da samo ljubav ostaje...jer jedino ljubav može slikati takve slike...



  22. Visit malena S.

    ajoooj, sorry, tek sad vidim koliko sam rastegla...a što mogu, ponijelo me...



  23. Visit VukLo

    Tvoj tekst me podseca na sve u mom kraju. Iskreno,nikad u zivotu nisam procitao tekst u kome mogu videti sebe i sve oko mene. Svako godisnje doba stvorilo je novu sliku u meni. Sada,hvala za tekst. Pozdrav



  24. Visit djoedje

    teks je potreban za pisemni iz speskog????



  25. Visit Ja

    Posle duge i hladne zime,prolece se tiho i necujno zavuklo u nas kraj.Suncevi topli zraci nezno miluju tek probudjenu prirodu.Drvece je olistalo i rascvetalo i njegove gole grane su dobile novu odecu.Vesnici proleca su svuda oko nas.Iz zelene trave stidljivo gvire male,plave ljubicice...

    Evo od mene neki pocetak za pismeni rad...