Put putuje Baladaš Aga
Dođe i dan putovanja našeg juniora. Uzbuđenje u nas veće nego kod njega. Osećam se kao onog dana kada je kretao u vrtić. Ili u prvi razred. Mator sam čovek a još nisam našao onaj prkidač gde se, barem na kratko, isključivadu emocije.
Preko puta je gradilište, buka dopire spolja i ona je cena što je "ofis" ispunjen koliko-toliko svežim vazduhom (koji, inače, ne postoji u velikom selu, tek poneki trag u Koštunjaku i malo na Senjaku). A moje misli su u ravnici, i telefonski pozivi se prostiredu preko Vase. Svaki čas zovem, ne bih li pitao kako je, verovatno će mala garava kasti, da joj je teže bilo da meni odgovara nego da vrši završne pripreme.
Moj stariji sin, porastao... Kao da je juče bilo kada je kmečao, kada sam ga do besvesti ljuljao, i kada sam sanjao o minutima odmora... Kada je danju spavao, a noću ludovao i naravno, uvek je "padala" moja "smena" :)
Eh... Odleti vreme, a on sad pravi pubertetlija, mamu je prešišao u visini, sa mnom se takmiči. Klinac. Ima malo kilograma viška pa se sekira. Ih, kakav sam ja bio u pubertetlu... Igra košarku. Glumi. Vole ga devojčice. Skroz ni nalik na mene. Verovanto je na mamu. Neka su obojica na nju. Mlađi... doktor filozofije. Šmeker prvog reda.
A moje srce se stužilo, što ne mogu da mu tutnem par hiljada ojra i da kažem, sine pokaži im tamo šta je gušt. Sanjam o putovanjima sa porodicom. Srećom, sve znam :) pa znam da će i ona uskoro. E, TAD ću biti svoj. Na cestama se rasplinjujem po ravnici i životu.
Još nešto malo hrane za put da se spremi i to je to. Srećom, stižem na vreme, da malo posedimo, da mu očinski dam kojih par hiljada saveta i ... da ga ispratimo.
Doktor filozof je u selu, i ostaćemo sami, moj anđeo i ja. I KAKO da se ne odbranim od misli koje će navaliti, od sećanja na budućnost, kada ptičići odedu iz svog gnezda. Ako nađedu barem nalik mom anđelu koga... Neće mi biti žao...
Uh, sveca mu bećarskog... Ja izgleda.. starim... Hm, ipak, nije...
Samo mu želim srećan put i sretan boravak tamo, neka ide kao perjanica ovogodišnja, neka otvori kasnu, ali ipak, sezonu putovanja preko grane, neka najavi bolje dane...
A često kažedu da je lako biti otac... Eh... Nemadu pojma...
07/29,2008, at 19:58
Visit iluzija
Samo da pozelim srecan put, ali od srca, stvarno.
07/29,2008, at 20:05
Visit andrijana
@Baladasevicu, mozda i staris, ali si mladog i vedrog duha, tako da je to mnogo bitnije od bilo cega! Eh, jeste, u pravu si, deca za cas odrastu, a da to i ne primetimo! Ali, sa sigurnoscu ti tvrdim da je tvoj sin nalik tebi i da ce se snaci uvek! Pa ipak si ga vaspitao ti, tako da si na neki nacin i svoja razmisljanja i nacin ophodjena prema drugima i prema zivotu projektovao na svog sina, tako da nemas razloga za brigu! Ti si supertata! I ja mu zelim srecan put i srecan boravak tamo, neka se lepo provede!
PS. Znas i sam da je jedna od najtezih uloga u zivotu biti dobar otac! Ali ti nisi dobar, ti si najbolji tata na svetu! Pa, mogu da tvrdim to! Na neki nacin te dozivljavam kao mog blog tatu, tako da bih svakome pozelela tebe za roditelja! Ti si srecan covek, znades li to! :D
07/29,2008, at 20:07
Visit sanjarenja56
Naravno da nemaju pojma. Niti je lako biti mama niti tata. Lakše bi ti bilo da se ti otiskuješ sam u daleke krajeve. Ovako, dete je, kako će se snaći, milion pitanja, saveta...Neka lepo putuje, sjajne utiske ponese, i neka bude uskoro sasvim normalno da naši mladi putuju...
Moje sam rano naučila da putuju sami, jednom dobila letovanje u nagradnoj igri i poslala ih same u Antaliju. Saplaninarima stariji prošao deo Evrope. Stariji je prošle godine putovao sam u Južnu Koreju, radio tamo tri meseca na istraživanjima, a meni se sve steglo, da li sam pogrešila što ga hrabrim da ide...I kad je bilo problema prva dva dana po stizanju tamo, grozan smeštaj, sreća moja da sam verzirana komunikaciji netom i jeziku, pa sam mogla da odmah odavde oribam glavnog profesora, te je za dva dana rešen problem i on do kraja boravka imao odlične uslove...a oribani se vrteo oko svoje osi sva tri meseca, sve se bojeći da ne napišem još nešto. Na kraju balade je shvatio itekako da sam bila u pravu, pa se sprijateljio sa mojim sinom, pozvao ga u goste zadnju nedelju (što Koreanci ne rade!), i zvao mene telefonom da me uveri da je sve OK. I dan danas profesor i ja se dopisujemo i veliki smo drugari...ali trebalo je preživeti prva dva dana dok nisam detetu pomogla.
Eh, baš sam ti pomogla u smanjivanju teme!!
07/29,2008, at 20:09
Visit sanjarenja56
...treme,naravno...
07/29,2008, at 20:11
Visit sanjarenja56
A vidim da si dobio ćerku, a ne slaviš! Andrijana ti se prijavila za ćerku! Ehej, tato!!! Hoću sladoled i sok!
07/29,2008, at 22:00
Visit vastag
Sretan put želim...i saosećam se sa tobom, jer i moj sin već druge nedelje nije kući ... nedelju dana je bio sa Rvačkim klubom na kampovanju...a sad je na Tari u organizaciju škole...preživećemo...a ima već 14 godinu...nek malo nauči da bude muško...ali i mi zovemo ga svaki dan telefonom...no takva je sudbina roditelja :)
Pozdrav !
07/29,2008, at 22:14
Visit bealiever
Malom srecan put i da se lepo provede i bude tatin ponos, a senioru da se opusti :) Deca tako brzo odrastaju...
07/29,2008, at 22:48
Visit keri
pridruzujem se zeljama za srecan put i lep provod :) a ti garavu u krilo, noge u lavor i uzivaj... :)))
07/29,2008, at 23:08
Visit cicilly
Evo i mene da pozelim srecan put, i puno uspeha malom... :) od srca... bas... :)
A za dva meseca ja napustam roditeljsko gnezdo zauvek... nece biti lako mojima... a tek meni... :'(
Zivot ide... ne mogu ga zaustaviti...
07/30,2008, at 06:42
Visit sanjarenja56
Cicilly, ćerko, zašto ZAUVEK? Udaješ se? Putuješ veoma daleko?
07/30,2008, at 09:03
Visit Baladašević
Iluzija, hvala na lepim željama, za sada sve protiče bez ikakvih problema... Daće Bog da tako i ostane i da se vrati prepun utisaka...
07/30,2008, at 09:05
Visit Baladašević
Andrijana, dokumenti o usvojenju se brzo završavaju :))) Tako ako te tvoji nekada zdravo najede... :)))) Ma živa i zdrava bila, ostani svoja, to je najvažnije. Hvala na lepim željama i ovim preterivanjima kada sam ja u pitanje.
07/30,2008, at 09:38
Visit Baladašević
Sanjarenja, da, pomogla si mi jako :)))) Ma nema veze, on je sada na putu, uživa, iako je bio vidno uzbuđen, ali se pravio da je sve u redu. Nekako se osećam kao da smo uspeli kao porodica ove godine da barem jedan od nas negdi ode. Tako da mi je s jedne strane super, a s druge mi jako prazno :(
07/30,2008, at 09:40
Visit Baladašević
Vaštag, druže stari, tako je skroz. Tako su i naši roditelji brinuli, tako će i naša deca da brinu za svoju decu... Moj ima 12.
Pozdrav iz komšiluka!
07/30,2008, at 09:44
Visit Baladašević
# Bealiever, hvala puno na lepim željama, srećan i nama ostanak :)
# Keri, odlična ideja, sprovešću je u delo! :)
07/30,2008, at 09:48
Visit Baladašević
Cicilly? Kako napuštaš gnezdo? Ideš u vojsku? Ideš u stranu zemlju da živiš? Potražićeš azil u Bangladešu??? Odakle takva reakcija, o'ma da si kaz'la! Jedino ako ćeš kod mene da te mi usvojimo, onda je u redu :))
07/30,2008, at 11:54
Visit domacica
za početak Sretan put mladjem Don Ufosu, za nastavak baš me oraspoloži ovako ljupko podsećanje na dane kad su bebe u kući, a za kraj, naravno, kao i uvek
Prijatno!
P. S. nije kraj, ima još. nadam se izveštajima o uspesima mladjanog naslednika.
07/30,2008, at 12:08
Visit biljana
Ja takvu brigu još nisam osetila. I sama sam dete pa čim neko spomene putovanje ja sam prva koja skače, pakuje torbu i uleće u bus, željna nečeg novog.
Neka mu je srećan put! A ti malo smanji brigu, nije on više beba pa da plače po ceo dan, već dečko koji zna kako da se suoči sa situacijom. A ti i mala ste sami kod kuće, pa umesto da tugujete u duetu, vi se malo potsetite nekih davnih dana i "udarite" po romantici :)
07/30,2008, at 12:37
Visit Baladašević
Domaćice, daće Bog, pa će nam barem deca putovati sasvim normalno i to neće biti povod za neku posebnu priču. Ja još čekam dane... da idem preko grane... Ko čeka....
Imam sasvim dovoljno vremena... Kada ide neko od moje troje dece, kao da idem i ja...
Hvala! (mislim, na ono tvoje prijatno)
07/30,2008, at 12:43
Visit Baladašević
Biljana, što se tiče putovanja, i ja bih mogao ostatak života da provedem na točkovima ili krilima. Malo pre sam se čuo sa njim, naravno da je sve u redu, a ja sam srećan što vidim po njegovom glasu da je ushićeT!!
A samoća kratkog veka beše, doktor filozofije (mlađi) danas stiže :)
07/30,2008, at 13:27
Visit hyperblogger
Baladasevicu, ta ne staris ti... :) ti si van vremena.... a Baladas Agi :D sretan put...
07/30,2008, at 13:28
Visit hyperblogger
Baladasevicu, ta ne staris ti... :) ti si van vremena.... a Baladas Agi :D sretan put...
07/30,2008, at 14:05
Visit donna
Ajde ba, šta si se raspilavio?:)
Srećan mu put, par savjeta, par stotina ojra i milion pozitivnih i lijepih misli.
S'vaćaš? :))
07/30,2008, at 14:16
Visit Baladašević
Hiperaktivnablogerko, kao ja ne starim, ali ipak si za svaki slučaj, napisala dvared. Za nas starije, ko veliš, da pročitam sigurno. C, c, c...
A dete se javilo, uživa, što kažedu moji laloši, "nibrige (jedna reč) ga..."
07/30,2008, at 14:17
Visit Baladašević
S'vaćam s'vaćam, samo ga malo plaćam, Donna ba... Neka dete uživa, sad će (aaaaa!) škola...
Pozdrav između dve velike lubendinje
07/30,2008, at 15:54
Visit cicilly
Aman, nemo' se plasite - rekla sam zauvek jer se selim u Bg, prvo na studije, a potom planiram da gore i ostanem, jer imam kucu... pa i da se zaposlim gore... i tako...
Moji mi nece dati da se vratim u ovu rupu od grada koji sve vise propada... moja mama sve manje posla ima... otac takodje... i gde onda ja da se vratim... ? ? ? U sta... i cemu... tamo kad odradim svoje, kad budem omatorela ( ju, ju o cemu ja pricam ) vraticu se u svoj grad, ili cak u selo, da se smirim...
Eto... tako...
07/30,2008, at 16:06
Visit sanjarenja56
O. ćero, pa ti od jedne mame ideš bliže drugoj? Lepo, lepo, i proveravaćemo tetka i ja povremeno kako se ovde snalaziš, uz sladoled, naravno...:)
07/30,2008, at 16:12
Visit cicilly
Ta nista bez sladoleda :) :) :)
07/30,2008, at 23:56
Visit Baladasevic
Ako tome dodamo da ja radim u velikom selu, eto nama srece i radosti! Cicimici, ne tuguj, dobro ces nam doci!
07/31,2008, at 20:24
Visit Pinokio
Danas sam ja zaduzena za kasnjenje....sinak otis`o, a? Nadam se da se sada provodi tamo i sigurna sam da na tatu nije ni pomislio :p
Neka mu je lep provod tamo! A, ti matori....pssssst i ne kukaj puno!
07/31,2008, at 23:35
Visit malena S.
eh, takve muke i mene čekaju...moj isto ima 12, nije još nigdje bio sam i nikako da se ja sama sa sobom dogovorim kad je zapravo vrijeme da nekud ode bez mene. tek je nedavno do grada otišao dva tri puta sam, a meni je bilo ko da je na kraj svijeta išao, jedva sam dočekala da se vrati kući - a nije ga samo 3 sata bilo. pa zovem mobitelom, gdje si sada, nemoj u neke sumnjive ulice ulaziti, ne idi sam u park jer svakakvih ljudi ima, jesi kupio sladoled, znaš li na koji bus moraš za kući...
kad razmislim malo, pa dosadila sam valjda i Bogu i vragu koliko sam ga puta nazvala u tih par sati...jadno dijete! A trebao je ovoga ljeta ići kod moga tate, sam, vlakom, ali tata nažalost, završio u bolnici, pa propade plan...njemu jadnom krivo, a meni baš i ne toliko, jer sam ionako bila na sto čuda kako će se snaći sam u vlaku, pa u velikom nepoznatom gradu, hoće li sjesti na pravi vlak (mora presjedati) do mog dragog malog grada gdje sam ostavila mladost i pola familije...ipak mi je ovako srce na mjestu, ali znam da se i taj dan kad ću ga morati pustiti itekako brzo približava...
uh, al sam ga rastegnula :)