Ufotvorine

Sretenije

Bilo je veče s početka milenijuma. S druge strane prozora u studiju gledale su me crne krupne oči moje drage koleginice Kristine. Emisija je tekla svojim tokom, kada mi je na pamet palo da napišem ovu priču. Sasvim iznenada, bez nekog posebnog povoda, zaiskrila je u mojoj glavi i poželela da se pojavi u vidu nekog zapisa...možda za neka buduća vremena, za sećanja... I eto, sećanja su naišla, baš ovog februarskog sivog dana, na moje drago Sretenije, koje volim iz mnogo razloga. Kažu, sreću se zima i proleće, i za mene je zima već kapitulirala. Drugi povod je rođendan moje bake koja se odavno preselila na nebeske njive. Moja draga baka, ikona mog detinjstva. I o tom ću jedared... Uglavnom, pomenute večeri priča je nastala za jedno osam minuta. Nažalost, uspeo sam da sačuvam samo početnu verziju, bez kasnijeg dorađivanja i sređivanja (bilo ga je). No, opet ponavljam da je valjda najbolje ono prvo što nastane. Nadam se da ćete uspeti da skinete oba dela. Nije velika i dugačka priča, ali mislim da će vam se svideti. Voleo bih da znam da li ste uspeli da skinete, čujete, zamislite...

Preporuka je da slušate u celini (nekih 10-ak minuta traje), i to u miru i tišini, možda da budete sami. Toliko. U mojoj ravnici upravo počinje da veje, a vikend tek počinje.... Divno... Ako kogod kakvu muku ima, nek' zna da će i ona proći, kao i ovi tmurni i nikakvi dani drugog meseca u godini... A da će sve, i lepo i loše, postati samo "lanjski sneg"...



Pozdrav iz ravnice...

Link 1: http://www.snapdrive.net/files/484551/My%20Documents/Prica%201%20deo.mp3
Link 2: http://www.snapdrive.net/files/484551/My%20Documents/Prica%202%20deo.mp3