Jedna sasvim obična laloška nedelja...
Ponedeljak se bezobrazno i bezobzirno primiče... Umorni kapci prkose utiscima dana da ostanu ovekovečeni na požutelim već, listovima mog web dnevnika. Proleće se već razbaškarilo po ravnici, u mojoj bašti plavi zumbuli ponosno objavljuju svaki dan te vesti, ljubičice se već spremaju za neka nova proleća...
Jutarnja služba u crkvi, svečana. Hor, predivan, sazvučje prelepih glasova, ispunjava srce ovog dečaka. Srce raste i stapa se sa okolnim iscrtanim freskama i ikonopisima, prizorima iz zavičaja. Pri kraju službe, ulaze deca... Kako milosti zabraniti da ponovo poradi na vodostaju u mojim očima? Među milom i slatkom dečicom, i moj junior. Poranio. Srce već preveliko nestaje u kolažu ponosa, sete, sećanja, nade...
Kako volim hor... Hor i zvona. Dve stvari koje bih mogao slušati dugo, dugo... Da me podsete na zavičaj...
Prava prolećna nedelja. Pokušavam da ne mislim ni na šta, da uživam u trenutku, kao što to često činim, i, za sada, radostan, uspevam.
Tetka pored kuće kupila novi roštilj. Zove nas sve na ručak, red je. Ajde, što jeste jeste, red je, da ne umalerišemo. Samo da mi hoćemo da jedemo, to je ovde najvažnije. A kako ti nećeš ništa, pita me. Ja postim. Pa post je prošao. Nije bre, ima još skoro mesec dana. Pa šta ćeš jesti, jada se i stvarno vidim da joj je i žao i krivo. Ma daj samo salate od kupusa i 'leba, nema jeda, ne boj se, neću smršati. Tako vam je kod nas. Ako nikom ne odbiješ jelo, onda si zdrav. Inače, odmah idu priče "nešto nije baš zdrav...". Na zidu slike. Unuci, moji sestrić i sestričina. Ljudi. Ljudine. Sestrine slike iz mlađih dana. Lepotica, prelepa. I danas je prelepa. Onako, prirodno prelepa. Na jednoj od slika, pokojni teča sa, tada malom, decom. Eh, godine... I neka sećanja...
Sa sinom i bratom se vozam duž drumova vojvođanskih... Fruška Gora. Sa jedne strane, sa druge strane, nov put do starog sela, prašina... Prelazimo u Bačku, meni draga osoba pita me sms-om, gde sam. Heh, gde sam, pomislim u sebi, evo sad ću te preneti preko mosta u mislima..
Otvorena kapija širom. Tetka nešto radi po dvorištu, brat se sprema da hrani stoku. Tetak :) na njivi negde, jednoj od mnogih...
Tetka sva ponosna, ajde O'MA da jedete! Pa jeste, pomislim u sebi, stvarno izgledamo kao da smo preživeli brodolom. Ajde bre tetka, pa sad smo ustali od stola. Pa ni kolače nećete? Gledam je. Ko bi rekao da je to sestra bliznakinja moje pokojne majke... Savila se od briga, od posla, a opet, vazda nasmejana. I stigla i ručak da spremi sa sve kolačima...
Hoćemo li na Tisu, pita me moj brat. Neću, znaš da onda ne bi krenuli kući još ko-zna-koliko... Žurimo navodno kući da sin može da uči. Vrlo je veseo zbog toga (malo sutra). Tromesečje, svi navalili s kontrolnim zadacima...
Evo i komšije. Dobroćudno lice sredovečnog čoveka s doktorskom, onom starinskom, torbom. Na pasatu je BG registracija, ali on zna ko je tu. Viče još s kapije "O, došli Sremci!" "Evo", odgovaram ja, "došli malo da jedimo Bačvane". Smejemo se. Rukujemo. Lica nam rumena. Odlazimo svako svojim poslom.
Dan već odmiče, sve lepo brzo prolazi...
Kućna atmosfera. Mala garava drema. Neka drema ceo dan, ako treba, sreća moja, barem nekada da odmori. Mlađi sin mi pokazuje gde su sve nove boginje izašle, a stare kako nestaju.
Eh, bezbrižne godine...
......
....
I već je kasno pomalo, i snovi se već lagano prepliću sa pokušajima da ostanem budan, niz sebe tušem spiram utiske dana i umoru dozvoljavam da me savlada. I opet, jedne sasvim obične nedelje, krećem s koferom za snevanje punim molitvi, pesama, veselih Bačvana, mirisa roštilja, zumbula......
03/31,2008, at 08:36
Visit pinokio
Pokusavam da protrcim, prelistam i odem, jer jako zurim, ali ne mogu a da ovde ne napisem koju!
Vazno je da prelezaste boginje. Sto pre, to bolje!
I udri malo na dijetu, stgle te godine...: ))
03/31,2008, at 09:10
Visit siljka
Strasno! Pa ja ovo tetki ne bi oprostila!Bas je nasla kad da kupuje rostilj.Garantovano si sanjao kobasice.
03/31,2008, at 09:19
Visit donna
I ja mnogo volim crkveni hor.
A laloška nedelja gdje će biti bez ića i pića:)
I stvarno gdje sad nađe da kupi roštilj tetka?:)
Neka prođu boginje što prije, ne volem boginje
03/31,2008, at 09:26
Visit Baladasevic
E, nek` si mi rekla za dijetu, da mi lepo pocne dan @#$^%@^$%(
03/31,2008, at 09:28
Visit Baladašević
Šiljka, i ja i sin smo sanjali negde pečene ribe da safatamo, ali avaj... Samo sunke, kobasice, pečeno meso. Strašno... :) Inače, postim i sredom i petkom, i ne možeš da zamisliš koliko ponuda imam petkom, te zovu na tortu, te ovo ono. Mislim da to namerno rade :)
03/31,2008, at 09:31
Visit Baladašević
Donna, nema jeda, to su dečije bolesti. Vidiš, nisam ni razmišljao da je kupila roštilj u sred posta. Mada, ja od mesa samo jedem ribu i piletinu, kad baš moram. Ovo sve ostalo već više od 16 godina jok. Eh, danas ne mogu da se rasanim, a juče.... Ne volem ponedeljak!
03/31,2008, at 09:42
Visit domacica
"smejemo se.rukujemo. lica nam rumena"...
sasvim dovoljno da jedan običan dan u nizu pretvori u trenutak nezaborava.
Prijatno!
P.S.A ponese li bar malo kolača?
03/31,2008, at 09:49
Visit vladica
Prošle godine , tačnije 11-tog Marta bio sam u Inđiji i žao mi je što nisam otišao u jednu crkvu pored koje sam prošao. Obično kad se bar malo zadržim u nekom gradu , ja posetim i crkvu. Ali ... proći ću ja ponovo jednom.
03/31,2008, at 12:00
Visit Baladašević
Domaćice, poneli smo dva pileta :), neki paradajz i svašta nešto. Ko će misliti na kolače. (Znaš već ono čuveno "nisu mi baš ispali kako treba.." A prste da poližeš. Osim nas koji postimo :) )
03/31,2008, at 12:04
Visit domacica
@baladašević, pa ima i posnih kolača, što se za piliće ne bi moglo reći!
Prijatno!
P.S. a roštilj je prava stvar za pečurke!
03/31,2008, at 12:04
Visit Baladašević
Vladice nisi dobro napisao. Kaže se "doći ću i ja jednom". Nemoj da jedini ti ne dođeš najesen na promociju knjige, među samo ljude dobre volje. Pozdrav iz ravnice!
03/31,2008, at 12:05
Visit Baladašević
Ma domaćice, sve znam, ali sam imao i dodatnih problema, boleo me je jedan od moja preostala tri zuba :))) Ma biće svega. A pečurke zdravo volem! Al' ne volem kad ih sprema mala garava, pobrljavim skroz, nemam mere, koliko je lepo. Ko što sam i u životu zbog nje pobrljavio...
03/31,2008, at 16:56
Visit sanjarenja56
Lepo ti ovo sve ispriča. Toplo, milina da se razliva dušom. Takve priče volim. A da nisi slučajno bio u mom Sivcu?
03/31,2008, at 16:58
Visit sanjarenja56
I da ne zaboraviš slučajno da pozoveš na promociju knjige! Ne bih ti to oprostila :)
03/31,2008, at 17:52
Visit Baladasevic
Sanjarenja, u Sivac idem u Maju, ili Junu. Al` bas ono... idem.. A sto se tice te buduce promocije, uh... Vidim da ce biti mlogo sveta.. Vec sad!
03/31,2008, at 18:04
Visit sanjarenja56
Nekada davno Arsenije povede narod sa Kosova, i deo mojih smesti u Srem (one što slaviše Sv. Nikolu), a deo u Bačku (one što slaviše Sv. Mratu) U Sivcu ih je bilo dugo, a sada nema nijednog živog, samo groblje svedoči o mojim korenima. Odatle deo ode za Slavoniju, i naseli se oko Pakraca, povelik deo ostade u Jasenovcu i deda na Krvavom putu u Norveškoj. A ja nijednom još ne obiđoh Sivac, sve sebi obećavam godinama, i samo prođoh jednom autobusom kroz njega, i lupam sebi šamare što ne stadoh. Makar da na groblju svakom svome Suvajdžiću ostavim cvet...Ma, uradiću ja to još ovog proleća, sram me bilo!
03/31,2008, at 19:45
Visit pinokio
Posto si se uplasio velikoga sveta na promociji, dobro necu da dodjem : )
I da, nemoj da promocija bude u sredu ili petak, jer i ja postim! A, rekoh da cu se najesti vasih specijaliteta!
03/31,2008, at 20:04
Visit sanjarenja56
I može li štrudla s makom, ako mogu da izvoljevam?
03/31,2008, at 20:18
Visit sanjarenja56
A zaslužujem tu štrudlu zbog mosta. Kojeg mosta, pitaćeš. Mosta razumevanja. Idi na blog pedesetplus.blog.hr i pogledaj spisak linkova, pa kad nađeš sebe, prvo se malo uobrazi (opravdano) pa posle prioni na pisanje!
03/31,2008, at 21:05
Visit tuzna
...a ja se stidim sto ovo nisam ranije procitala i kradem deo...da se i ja odmorim od danasnjeg dana...konacno i on prodje...:***
03/31,2008, at 22:25
Visit Baladašević
Sanjarenja... Čudni su i ravničarski putevi, i ko zna gde će se ukrstiti. Svi odgovori se slegli u ravnici. Ko traži, naći će. Samo što mnogi zaborave da obaveste druge tragaoce, kada nađu, da odgovori postoje. Ti, nadam se, nećeš...
03/31,2008, at 22:31
Visit Baladašević
Pinokio molim te odluči se je l' dolaziš ili ne? :) Nadam se da će stvarno biti puno uživalaca dobre energije, i sasvim običnih, a tako neobičnih ljudi...
03/31,2008, at 22:33
Visit Baladašević
Sanjarenja, štrudla s makom, obavezno zbog tebe, ali po mom ufkusu, znači - sa PUNO maka, a ne kao da krpu jedeš...
03/31,2008, at 22:35
Visit Baladašević
Tužna, ovo nije obaveza, da moraš da čitaš, ovo je lepo, naši dnevnici, naša razmišljanja... Dok Dunav teče pod tvrđavom...
03/31,2008, at 23:47
Visit Darko
Jedan zanimljiv kratkometražni film, a zanimljiv i običaj...ko ne jede, je bolestan...,a tamo svi jedu...dobra vijest...,a ja bih tamo izgleda prejako ozdravio :-)
04/01,2008, at 00:02
Visit Baladašević
Darko, izvoli doći da probaš :) Pa nas posle olajavaj tamo kol'ko 'oćeš :)
04/01,2008, at 15:05
Visit sanjarenja56
Naravno, štrudla s dosta maka, a kako bi drugačije!???! Ne brini, pinokio dolazi sa mnom na štrudlu!